Борба, коју води „чопор” и борбе кроз које пролазе главни ликови у неколико Улемекових романа, озрачене су, наоко парадоксално, управо нагнућем да се поправи „покварени” живот, да се свести дозову они који су га унизили својом жудњом да од других отму оно што није њихово и да на пепелишту и смрти староседелаца, граде своју „срећу” и некакав свој „миран” живот. Управо таква осећајна контемплација главних личности Улемекових романа, разуме се и овог последњег, храни његово стваралачко дебло. Материјалности његових романа превасходно градуирају и уцеловљују духовну слику њиховог главног лика, али и друштвено-политичку, домаћу и светску, историјску слику, која ће, овако мемоарски изражена, свакако једног дана користити званичнијој друштвено-политичкој и историјској експертизи.
Када смо код оквира овог романа, њега граде две монолошке приповедне структуре, у природи различите. И једна и друга потекле су из одређеног опуштања главне личности, команданта Бразила, ретких застоја у активности „чопора”.
Јован Н. Ивановић
Милорад Улемек је рођен 1968. године у Београду, где је живео до своје ране младости. Средином осамдесетих година двадесетог века придружио се француској Легији странаца и као припадник једне од њених јединица, био на највећим светским ратним жариштима. Почетком деведесетих вратио се у отаџбину како би учествовао у одбрани српског народа. Године 1996. бива постављен за команданта ЈСО, најелитније српске јединице. Након 2000. године постаје жртва политичких интрига. Данас се налази у посебном одељењу казнено поправног завода Забела у Пожаревцу.
Комплет од четири књиге чине следећи романи:
1. Чопор
2. Кроз ватру и воду
3. За част и славу
4. Стазе пораза
Коментари
Још нема коментара.