Пише: Андреј Ваџра
Кијев је за САД и ЕУ сада само трофеј и намењене су му само – обавезе
Почетак отвореног рата између главних украјинских криминалних група на власти снажним утицајем тренутно блокирају САД и ЕУ. Међутим, пре или касније, због губитка контроле над ситуацијом, Вашингтон ће вероватно морати да измени целу политичку конфигурацију у Украјини путем реконструкције владе и парламента. Није искључена ни оставка Петра Порошенка
Печат неуспеха стоји на свему оном што сада покушава да уради „украјинска држава“. Ни председник Украјине, нити њен премијер нису у стању да се похвале чак и релативним успехом у било чему. Сав постмајдански период се претворио у непрекидан низ неуспеха, грешака и пораза. И ово сваким даном све више и више иритира Вашингтон и Брисел
За Вашингтон је Украјина последња шанса не само да изузетно ослаби Русију, већ и да створи неопходне предуслове за њено уништење. Због тога ће Американци ударати Украјином по Русији све док се Украјина не разбије у парампарчад
За Вашингтон борба за Украјину, односно напад на Русију, није само регионални геополитички конфликт, већ јавно потврђивање свог статуса једине светске суперсиле. САД једноставно не могу себи да дозволе да од Русије изгубе битку у Украјини. Ако се то деси, цео свет ће из прве руке видети да је „цар го“. Пораз у Украјини ће бити почетак краја америчке империјалистичке хегемоније
Постмајдански украјински политички монолит, исклесан на барикадама „Револуције достојанства“, све чујније пуца, прекривајући се мрежом пукотина које се стално продубљују.
Други фундаментални раскол у Украјини настаје између главних банди Мајдана, које су сада приморане да уђу у жестоке борбе за брзо нестајуће ресурсе земље.
Овај раскол је неизбежан и не може се елиминисати. Он је изазван психолошким и моралним карактеристикама, као и личним интересима појединаца који су на Мајдану приграбили власт.
Олигархијска група на челу са Петром Порошенком, користећи „декрет да влада“ који су јој дали Американци, у овом тренутку чини све напоре да успостави своју контролу над главним финансијским токовима у земљи и над остатком енергетских ресурса у Украјини. Због тога је приморана да уђе у сукоб са олигархијском групом коју у власти представља Арсениј Јацењук, и олигархијским клановима Рината Ахметова и Игора Коломојског, али и са клановима Дмитрија Фирташа и Сергеја Љевочкина.
Предвидети исход ове конфронтације веома је тешко, али већ сада се може констатовати да парламентарна коалиција у Врховној Ради постоји само на папиру.
Како би организовао гласање за њему потребне законе, Порошенко мора наоколо да скупља чак и гласове посланика опозиције и комуниста. При чему је политички сукоб у парламенту, праћен сталним скандалима и тучама између посланика, отишао толико далеко, да је крајем априла 2015. године фактички доведено у питање чак и формално постојање коалиције.
Противречности између главних украјинских организованих криминалних група, представљених у струкурама власти и сукобљених око контроле над ресурсима земље, фактички су ушле у антагонистичку фазу.
Почетак отвореног рата између њих и даље снажним утицајем блокирају САД и Европа. Међутим, пре или касније, због губитка контроле над ситуацијом, Вашингтон ће вероватно морати да измени целу политичку конфигурацију у Украјини путем реконструкције владе и парламента. Није искључена ни оставка председника, уколико је Американци буду сматрали сврсисходном.
Међутим, никаква тумбања на владајућем Олимпу нису у стању да у самој суштини набоље измене актуелну украјинску власт. Познато је аритметичко правило: променом места чинилаца, збир се не мења.
Сада Американци путем великих резова, доследно чисте државне структуре Украјине од старе номенклатуре, замењујући их онима који су прошли кроз информационо-психолошку и идеолошку обраду у разним западним фондовима, на семинарама и тренинзима, оданом Западу „омладином“ – „новом елитом Украјине“.
Ти „момци“ и „девојке“ стари до тридесет година готово се у религијском заносу клањају пред величанствима САД и Европе.
Американци их сматрају за идеалне извршиоце јер послушно следе наредбе, не постављају сувишна питања, не размишљају о ономе што раде и маштају само о доброј каријери. Међутим, они имају једну негативну особину која поништава све њихове, тако неопходне Западу, врлине: немају за ефикасан рад у државној служби потребне професионалне навике, не располажу ни минималним потребним назорима, као ни задовољавајућом интелигенцијом.
У ствари, те „младе снаге“, наменски обликоване од стране Запада за уклањање владајућих елита колонијалних територија, представљају само групу ограничених, некомпетентних фанатика. Они су корисни у својој слепој вери у „велике идеале“, али су бескорисни у практичном смислу.
У ствари, америчка номенклатурна револуција у Украјини представља процес коначног уништења остатака државног апарата Украјине. По свему судећи, то се ради свесно, као део укупне стратегије, усемрене ка трансформацији земље у још једну „банана републику“, у потпуности зависну од западних земаља.
Паметни, искусни, професионални службеници су потребни само независној националној држави, а не територији, којом се управља из стране амбасаде.
Ипак, већ сада се Американци и Европејци суочавају са великим изазовима који су директна последица њихове номенклатурне револуције – рапидним падом капацитета тзв. „украјинске државности“.
У овом тренутку не постоји ни једна сфера у којој би Украјина била у стању да оствари бар тактичке циљеве. Печат неуспеха стоји на свему оном што сада покушава да уради „украјинска држава“. Ни председник Украјине, нити њен премијер нису у стању да се похвале чак и релативним успехом у било чему. Сав постмајдански период се претворио у непрекидан низ неуспеха, грешака и пораза. И ово сваким даном све више и више иритира Вашингтон и Брисел.
Сада им је јасно да су се кладили на рођене губитнике које је једноставно немогуће ефикасно искористити у својим интересима. И ово непрестано растуће отуђење владајућих западних кругова од свог „мајданског Голема“, представља трећи фундаментални раскол у Украјини. Услед беспомоћности и неспособности – сва активност украјинског председника и премијера је сведена на континуирано потраживање од САД и ЕУ новца, оружја и војне помоћи.
У суштини, ни са чим другим се постмајданска власт не бави и, по свему судећи, ни са чим другим и не може да се бави. Американци и Европејци су апсолутно свесни тога.
Запад је разочаран Украјином. И своје разочарање не скрива. Стога слатке разговоре о евроинтеграцијама више и не води, о војној помоћ чак и не замуцкује, а његови новчани поклони Кијеву не излазе из оквира минимума неопходног за преживљавање земље.
Украјини се тек не дозвољава да умре. Али, само зато што је потребна Вашингтону и Бриселу у њиховој геополитичкој игри.
Епоха великих обећања Запада неповратно је прошла.
У време сукоба САД и ЕУ с Русијом за утицај у Украјини, Европејци су били приморани да држе испред украјинског носа „шаргарепу на штапу“ у виду евроинтеграција, а Американци – да обезбеде за Украину кредите од веће милијарди долара. То је захтевала геополитичка борба. Сада, након заузимања Украјине, Запад нема потребе да јој обећава улазак у ЕУ и да јој даје нове велике кредите.
Сада нема никаквог смисла задовољавати њене потребе. Сада је Украјина само трофеј и радиће оно што од ње безусловно захтевају њени западни господари.
У овом тренутку Украјини је ускраћено право гласа и има само дужности и обавезе према Сједињеним Државама и Европи. Због тога, високи европски званичници одбијају да признају Украјину за европску земљу, а ММФ јој даје само суме новца које су довољне само да се састави крај са крајем.
Међутим, како у САД, тако и у ЕУ су најоштроумнији стручњаци и политичари већ схватили да је Украјина крајње неефикасан инструмент у борби против Русије, уз помоћ којег је, немогуће нанети значајну штету Руској Федерацији, а камо ли је уништити. У том смислу, конфронтација са Русијом постаје узалудна и изузетно скупа за сам Запад.
Ово се данас нарочито снажно осећа у ЕУ у којој се жеља за изласком из конфликта са Русијом граничаи са спремношћу да се Украјина препусти судбини. На крају крајева, Украјина је за Европску унију – велики и тежак кофер без дршке, а цена конфронтације са Русијом за Европејце постаје превисока.
Постмајдански Кијев одавно би пао да за одржавање, проширење и раст сукоба у Украјини нису биле заинтересоване Сједињене Државе. Управо они држе на „вештачким плућима“ актуелни политички режим у Украјини и присиљавају Брисел на сукобљавање са Москвом.
Ова упорност САД је условљена са два кључна фактора.
Први: за Вашингтон је Украјина у смислу дубине, која се користи против Русије, последња шанса не само да изузетно ослаби Русију, већ и да створи неопходне предуслове за њено уништење. Због тога ће Американци ударати Украјином по Русији све док се Украјина не разбије у парампарчад. Од ње већ отпадају комади територије, њена привреда пропада, умиру десетине хиљада људи, а они настављају да упорно ударају. И тако ће радити док год у рукама буду имали чиме да ударају.
Други: за Вашингтон борба за Украјину, односно напад на Русију, није само регионални геополитички конфликт, већ јавно потврђивање свог статуса једине светске суперсиле. САД једноставно не могу да приуште себи да од Русије изгубе битку у Украјини. Ако се то деси, цео свет ће из прве руке видети да је „цар го“. Пораз у Украјини ће бити почетак краја америчке империјалистичке хегемоније.
Заиста, у случају да САД изгубе окупирану Украјину, вазалима САД ће постати очигледно да су гласине о неограниченој моћи њихвог бриљантног господара преувеличане и да, уз јаку жељу, Американце могу победити чак и у отвореном, чеоном судару. Да би то постигли само треба деловати одлучно, претхдно добивши подршку Русије.
Након што су Американци изгубили битку за Сирију, па још после њиховог бекства из Авганистана и јавног пораза у конфронтацији са непокорним Ираном, пораз у Украјини ће имати за САД катастрофалне последице стратешког карактера.
С обзиром на чињеницу да је у финансијско-економском смислу Украјина већ леш, а да се на западне санкције Москва за годину дана успешно адаптирала, једина шанса да Американци изађу као победници у сукобу са Русијом је да на украјинској територији развију свеобухватни рат, са максималним учешћем Русије у њему.
Да поновим: САД су осуђене да Украјином ударају по Русији на све могуће начине све док се Украјина не разбије у парампарчад. Ово је – стратешка сврха Украјине са становишта америчких интереса. Али, једино за шта је Укајина способана, јесте самоубилачки наставак рата у Донбасу.
Ни са чим другим Урајина не може да буде корисна Сједињеним Америчким Државама.
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти
