Без намере да прејудицирамо предстојеће анализе узорака млека које конзумирају бебе, у памћењу нам је још увек прошлогодишњи скандал који је истим поводом потресао Кину
Од конзумирања афлатоксина посебно су угрожена деца и она би свакако требало да избегавају производе код којих постоји ризик загађења колико год је то могуће. Код одраслих људи изложеност афлатоксинима може да се открије на основу анализе крви, али да ли се неко запитао шта је са млеком за бебе? И колико су на удару „отровног млека“ наши најмлађи…
Без намере да прејудицирамо предстојеће анализе узорака млека које конзумирају бебе, у памћењу нам је још увек прошлогодишњи скандал који је истим поводом потресао Кину.
Наиме кинеска Генерална управа за надзор квалитета, инспекцију и карантин била је принуђена да наложи домаћој млекари „Ava dejrij“ да обустави производњу, пошто је афлатоксин који може да изазове рак пронађен у њеној беби формули.
Формула за бебе млекаре „Ava“ се, иначе, углавном дистрибуирала у супермаркетима у градовима Хунан и Гуангдунг. Такође афлатоксин је утврђен у млеку које је произвела једна од водећих кинеских млекара „Mengnju dejrij“.
Иначе млеко је често у жижи кинеских скандала у сектору хране. Са тржишта је повучен и контигент беби формуле млекаре „Jili“ због високог садржаја живе, а 2008. се индустријском хемикалијом меламин, која се нашла у храни за бебе, отровало 300.000 деце, а шесторо је умрло.
Афлатоксин најотровнија материја у храни
Постоји више типова (Б-1, Г-1) који се лабораторијским анализама могу да разликују. То је једини познати микотоксин за који се води епидемиолошка евиденција ради директне опасности од изазивања рака код човека. Афлатоксин Б-1 је досада најјача канцерогена материја у храни.
Ванредна анализа млека на присуство афлатоксина М1, чије је резултате јавности предочио покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић приказала је у већини узорака недозвољену количину те канцерогене материје.
С друге инстанце, републичке, министар пољопривреде Горан Кнежевић је рекао да је млеко у Србији сасвим безбедно, али да ће ипак бити повучено с тржишта до коначне анализе. Много буке и то с разлогом, али у суштини мало ко уопште зна шта је заправо афлатоксин?
Реч афлатоксин потиче од енглеске речи aflatoxin а односи се на токсин плесни Aspergillus flavus која се најчешће ствара на кукурузу, кикирикију… кокосу. Један од најопаснијих токсина и канцерогених материја које се могу да појаве у намирницама уопште.
Афлатоксини могу бити присутни у сточној храни, сировинама и полупроизводима за производњу људске хране, као и у житарицама, кукурузу, кромпиру, воћу, орашастом воћу и храни животињског порекла, посебно млеку, ако су животиње храњене контаминираном сточном храном.
Та плесан може да захватити све процесе од узгоја и жетве, преко складиштења до прераде, њена појава условљена је климом географским положајем, агротехничким мерама и начином прераде сировина. Стручњаци наводе да афлатоксини оштећују јетру и друге органе и изазивају рак јетре.
Постоји више типова (Б-1, Г-1) који се лабораторијским анализама могу да разликују. То је једини познати микотоксин за који се води епидемиолошка евиденција због директне опасности од изазивања рака код човека. Афлатоксин Б-1 је досада најјача канцерогена материја у храни.
Рак јетре и афлатоксин су у директној вези. Контрола свих сировина једина мера предострожности. Америчка Агенција за храну и лекове (FDA) сматра да кад су у питању афлатоксини није могуће постизање апсолутне сигурности хране, односно да максимално допуштена количина буде једнака нули. Повремена конзумација малих количина афлатоксина је неизбежна, али у том случају FDA сматра да је ризик за појаву болести врло низак.
Ипак у овом тренутку оправдано се поставља питање шта би грађани требало да ураде и колико година смо у ствари не знајући пили отровно млеко…
