Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, рекао је председник Србије, нагласивши да је хашки суд уништио доказе о вађењу органа Србима на Косову
Председник Србије Томислав Николић оштро је данас на дебати у Уједињеним нацијама критиковао Хашки трибунал, оцењујући да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији.
„Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао“, указао је председник Србије.
По Николићевим речима, трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам.
„Са становишта науке и етике, хашки процеси могу да се ставе у исту раван са процесима које је водила Инквизиција, као и са париским и московским процесима. Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, а одмазда, нарочито у савременом праву, никада не може да буде оправдана као праведна. Хашки поступци су без правде и праведности”, истакао је председник Србије.
Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.
Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени – а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића чека да се макар неко од учинилаца казни.
Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.
„Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке“, додао је Николић.
По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.
„Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима“, истакао је Николић.
На дебати – коју данас на Ист риверу бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала – Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: „Ако не поштују најдревније правно правило, Audiatur et altera pars (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?“
„Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ – помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити“, истакао је он.
Зарад подршке Међународном суду правде, као искључивој инстанци за спровођење међународне правде, Николић је у детаље описао шта је све Србија учинила сарађујући са Хагом и због жеље да допринесе прокламованим циљевима Трибунала.
Трибуналу је Србија изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших председника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабележен случај у свету.
Такође, додао је, Србија се „готово одрекла свог суверенитета“ ослободивши више од 750 сведока чувања државне тајне.
„Сарадња са Хашким судом била је наша искрена жеља да допринесемо помирењу на просторима бивше Југославије, а не резултат притисака. Зато је Србија, често угрожавајући своје националне интересе, у потпуности одговорила на скоро све захтеве за помоћ коју су тражили Тужилаштво из Хага или оптужени, а ниједан захтев да се оствари увид у архиве није одбијен.“
Истовремено, указао је, „Срби се као жртве у делатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују… тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић, 9 година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора“.
„Ови подаци могли би сугерисати следећи закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга седела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом“, нагласио је Николић.
По Николићевим речима, „нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали“ и „можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља“: „Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла.“
„Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и мусимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и муслимане, да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало мислимани Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност самог Трибунала“, нагласио је.
Кад је реч о самим процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности две стране – тужилаштва и одбране – у којем је „тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног“, кад је реч о средствима, приступу медијима.
Као пример најгрубље повреде људских права окривљених Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, како је казао, „проводи 11. годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу“.
Николић је, истовремено, апеловао на Трибунал и УН да осуђеницима дозволе служење казне у Србији.
„Сврха кажњавања не треба да буде одмазда. Просвећени народи давно су престали да о казни мисле као о освети… Али сврха кажњавања је и ресоцијализација учинилаца. Не опрост, већ, колико је могуће, поновно враћање у нормалан живот. Издржавање казне затвора у страној земљи, далеко од породице, у непознатом окружењу и без знања домаћег језика не доприноси назначеним задацима.“
Николић је рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлашћени третман и да је спремна да прихвати међународни надзор.
