Неокортикални рат у Србији
Пише: Проф. др Светозар Радишић
У неокортикалноим рату се користи тзв. пета димензија, за стварање виртуелне стварности, будући да је мозак, најслабији у проценама ефеката у невидљивој сфери
На основу понашања Срба и српског руководства у вези с економско-политичко-војним процесима у свету, Европи, на Балкану и самој Србији (посебно у вези са Косовом и Метохијом) све више људи се пита шта се то догађа са разумом српског народа и његове елите. Очевидно је једино да се не преклапају елита и администрација, односно да предводници Срба не припадају групи најумнијих међу њима.
Будући да у Србији не постоји институција која би се бавила ефектима планетарно присутног неокортикалног рата, о његовом присуству на српским просторима може се судити само на основу посматрања и одговарајућих индикатора. Најважније је да основа за научно препознавање процеса у којем се утиче на људски мозак постоји. Нико не може да негира постојање докумената, који су одредили садржај транзиције и регионализације у којима се ствара „нови светски поредак“.
Основни документи Који су настали у круговима креатора Новог светског поретка после Другог светског рата су: Директива 20/1 Савета за националну безбедност САД (усвојена 18. августа 1948.), „Пројекат 80-тих” Савета за иностране послове САД (усвојен средином 1973, Директива 54 Регановог Савета за националну безбедност (усвојена 2. септембра 1982.), Директива 133 Савета за националну безбедност САД и Закон о спољним улагањима САД (усвојени 1990. године), Правило КоВ САД FM 100-5 (усвојено у Пентагону 14. јуна 1993.), Памфлет 525–5, објављен 1. августа 1994. у издању TRADOC-a (Training and Doctrine Command) и .„Заједничка визија 2010” (15,20) настала у Пентагону (1997). У наведеним документима најављен је начин за „омекшавање“ слободарских настројених друштава, а основа је утицај на свест људи.
„Панетарна елита“ (логично је да је реч о мегафинансијерима у време владавине мамонизма и „мистер долара“) планирала је стварање, стицање и придобијање истомишљеника и ослонац на њих. Најбољи пример за то су деца из „Отпора“, која су насела на пројекат Џина Шарпа. Уосталом, у наведеним пројектима, посебно у „Пројекту 80-тих“, разрађена је (зло)употреба невладиних организација у стварању „новог светског поретка“. Затим је кроз процесе регионализације и цепкања националних бића планирано стварање више од 400 „бонсаи држава“.
Стога су прво разбијене федералне државе попут СССР, ЧССР и СФРЈ, а све време је инсистирано на губљењу суверенитета и одрицању од дела суверенитета. Сједињене државе, Велика Британија, Намачка и Француска, као инструменти за стварање „новог светског поретка“ учешћем у Атлантској алијанси, добиле су задатак да не испуштају сталну стратегијску иницијативу у сведимензионом рату са непослушним земљама. У том рату најважнија димензија је неокортикални рат, у којем се утиче на сензације у кори великог мозга. Занимљиво је да се у .документима „Заједничка визија 2010”, „Заједничка визија 2015” и „Заједничка визија 2020”, може прочитати будућност планете.
Утицај на информације у мозгу људи, а на тај начин на мисли и емоције, већином се остварује посредством носилаца неоружаних облика агресије. Реч је о институцијама које учествују у стварању „новог светског поретка”. Невладине организације, финансиране од институција „великог брата“, посебно тзв. миротворачки покрети, раде на регионализацији и стварању аморфне националне масе. При томе, тежиште активности усмеравају на доказе да је национализам највећи непријатељ „новог светског поретка“. Њихове пробране и сублимиране информације стварању неслогу унутар друштава и поделе на напредне и заостале, а резултат су општа конфузија и апатија.
Фондације учествују у „куповини мозгова“. Агенције куповином основних ресурса (земљиште, вода, руде, енергенти) стварају социјалну несигурност. „Хуманитарне организације” поништавају основе хуманости, ратују, тргују, стављају животиње испред људи. Секте учествују у „унутрашњем одливу мозгова“. Тако потенцијално умни људи очекују бољу будућност, искључујући се из њеног стварања. Политичке партије и покрети раде по директивама „великог брата“ и обесхрабрују народ. Такав систем изнедрио је бројне „корисне идиоте”, који раде за најимућније лихваре, а да нису на њиховом платном списку.
Фундаменталистичке цркве и „Њу ејџ” покрет имају непосредну улогу укреирању свести и стварању уобразиља. Они поништавају истину и историју, а доводе цео људски род у заблуду у вези са будућношћу. Непосредније од њих на свест људи могу утицати само оруђа и оружја намењена за неокортикални рат.
Изузетно је важно са се схвати шта све може да утиче на креирање свести људи, које је искључиво везано за људски мозак. Информација је основна, а ништа мање није важно што је могуће мењати структуру личности и структуру мозга. На пример, истомишљеници се могу стварати симболима. Њихово прихватање пре свега разврстава људе и ствара друштвене поделе. На схватања човека утичу религије, информације о погледу на свет, општефилософске информације, које омогућавају да се уочавају и схвате општи и појединачни процеси у свету, и допуштају да се добију нове информације и енергије.
Свест људи обликују идеологија, информације фактичког и историјског карактера, уметност, систем образовања и васпитања (дечија литература, школе, факултети, школске установе, посебно предавања из логике, математике и историје), системи разоноде и забаве (музика, слике, филмови, игре…), тајна и окултна друштва, светски финансијски систем, органи власти, државни закони, државна политика, средства јавног информисања – за тзв. масовну комуникацију, новац, власништво, економске структуре и односи.
Кроз све наведене институције провлачене су од 1989. године антисрпске информације, које су одвојиле Србе од сапламеника и истока, а усмериле их ка отвореним чељистима Запада.
Менталном умртвљавању грађана унутар неокортикалног рата помажу алкохол, наркотици, дуван, психотропна средства, генетски инжињеринг, а затим и невидљива технологија, електромагнетно оружје, клонирање, микрочиповање…
Посебну улогу у неокортикалном рату имају тзв. народне скупштине. Оне су, као наводна тековина непостојеће демократије, намењене да блокирају решења и да се не објадини ум народа. Намењене су за дисперзију националне енергије. Зато више не постоје националне одбране и посебно општенародне одбране.
У неокортикалноим рату се користи тзв. пета димензија, за стварање виртуелне стварности, будући да је мозак, због трагања за истином и настојања да препозна лажи, најслабији у проценама ефеката у невидљивој сфери.
Ипак, најдиректније на неокортекс (кора великом мозга) утичу електромагнетно оружје (системи попут ХААРП-а на Аљасци и СИГИНТ-а у Мериленду, радиофреквентно и микроталасно оружје), психоаеросоли (Chemical Trails), психотронска и псионичка дејства, молитве, медитације, хипноза, речи са билборда, симболи и феномен тзв. 25-те слике. Иако није званично потврђено, све наведено је вероватно примењивано у сатанизовању Срба и Србије.
Резултати утицаја на мозак људи у Србији и на архетипски мозак Срба могу се назрети, будући да се поклапају са теоријским. У Србији, као и у свим другим земљама транзиције владају сумње, страх, бриге, осећај кривице, мржња, узнемиреност, бес, очај, туга, безнађе, несигурност, сумња у себе. То је у глобалистичким кухињама планирани „зачарани круг“. Осим тога, бројни су парадокси који се толеришу и дисперзија националне енергије. Присутне су сталне трансформације система, што је скупо и одузима време.
Наметнут је феномен да људи „немају времена да имају времена”. Потискују се врлине и поништавају тековине. Људи су незаинтересовани за рад и околину, умањена им је реалност и мудрост. Преовлађују баксузлук, главобоља, умор, нервоза… Непрестано се разара образовни систем.
Наравно, постоје излази, али пре тога треба да се грађани Србије освесте и бар признају да нису ништа учинили да им будућност буде извеснија. Определили су се за оне који су изазвали неокортикални рат.
Поштовани Проф. Радишићу,
Имате пуно значајних информација и способност да их аналитички презентирате. На томе сам вам, као и многи људи, захвалан. Зато и шаљем једну критичку опсервацију:
Вашем профилу не приличе задња три реда у овом тексту: “…грађани Србије треба да признају да нису ништа учинили да им будућност буде извеснија. Определили су се за оне…”
Од вас очекујемо да кажете – шта и како треба и може да се уради. Негативних и песимистичких порука довољно стиже са друге стране. Отшкрините неки прозорчић, пустите бар мало светлости у нашу (и светску) тамну стварност.
Поздрав, Миња Томашевић