Пише: Бранко Драгаш
Алекса Јовашевић из Трстеника замолио ме је да напишем нешто о лобирању у свету за наше српске интересе. Хтео је да се највише осврнем на време Милошевића. Зашто само да пишем о томе времену? Све сам већ написао о том времену. То доба је за нама. Остављам га историчарима.
Сада треба писати о овим битангама на власти.
Шилљити оловку на људе из прошлости није никаква храброст.
Напиши ти данас да је Аца Драмосер класичан лудак и паталошки лажов, који ће уништити Србе и Србију. Тако доприносиш буђењу народа.
Зашто ћуте психијатри, психолози И клинички лекари?
Изнесите своје стручно мишљење.
Немој да пишеш о њему када ускоро буде политичка прошлост.
Тада то више није интересантно.
Када говорим о лобирању, онда износим критику свих властодржаца Србије, јер нико од њих није знао и није хтео да лобира.
Зато смо доживели трагедију.
Нису знали, јер су били надобудни и безобразни, подцењујући светске политичаре.
Нису хтели, јер су имали важнија посла у Србији, пљачкајући државу и грађане на сваком кораку.
Упркос томе што имамо скоро пет милиона Срба у свету, који су већи Срби него сви ми у Србији, јер су изложени светској конкуренцији других народа и култура, те наше најбоље људе у расејању нисмо искористили за нашу националну ствар.
Зашто?
Српски политичари се плаше тих успешних људи, којима не могу да манипулишу.
Они који су долазили из расејања и служили режиму су углавном или психопатолошки ликови или преваранти. Након петооктобарског преврата су долазили искључиво преваранти. Учествовали су у пљачки, извршили наредбе својих налогодаваца и вратили се, као награда за службу, на добро плаћена места у страним компанијама.
У распад Југославије ми смо ушли потпуно неспремни.
Нисмо имали никакву националну стратегију. Нисмо имали људе који су разумели светску политику. Нисмо имали политичаре који су знали да лобирају.
Остали смо сами, убеђени да је наша истина толико јака да ће сви да је препознају. Убеђени да је наша вековна жртва свима позната и да ће светска јавност природно бити на нашој, праведној страни.
Међутим, била је то велика заблуда.
Светска јавност је прихватала само оно што је било позитивно афирмисано у медијима. Медији су кројили мишљење светске јавности. Медији се купују. Наклоност медија се купује новцем.
Српски политичари то нису разумели.
Велики жупан Стефан Немања је био модеран државник. Схватио је како функционише свет. Уместо великих убеђивања и прича, путовао је по свету, одлази тамо где се води светска политика и носио бисаге пуне златних дуката. Куповао је независност државе и аутокефалност СПЦ. То је једини начин био да се сачува нација од истребљења и асимилације моћнијих држава.
Златни дукати и оружје!
О томе сам написао есеј.
Есеј о највећем српском државнику Стефану Немањи.
Српски политичари не читају сопствену историју.
Српски политичари ништа не знају из своје историје.
Иако смо победници светских ратова, савезници великих сила, велики страдалници, доживели смо потпуни национални пораз, изгубили територије, изгинуо нам је народ и прогнани смо са територија које су вековима нама припадали.
Зашто смо главом ишли кроз зид?
Да ли смо нешто научили из сопствене трагедије?
Нажалост, нисмо научили ништа.
Ништа!
Политику курчења, заменила је издајничка политика.
Распродаје државе и пљачка народа.
Лобирања нема у издјничкој политици.
Издајници само слушају наредбе.
Слушају и извршавају.
Видели смо какви су резултати били националсоцијалистичког лудовања.
Какви ће резултати издајника бити?
Просудите сами.
Извор: dragas.biz
