Освета страдалника
Кад Проклетије з'дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек' знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Реч војводе Танкосића
Одалке ти право да поклањаш оно што сам ја у крви ослободио?! Одакле ти право да пљујеш на жртве оних које сам ја предводио?!
Радојица Рајо Божовић
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Вељко Раденовић Ђенерал
„За мном, браћо” говорио Вељко, Никад борбе није се одреко. Бранио је народ у Крајини, Гдје год Србин постоји и живи! Све од Книна до Требиња града, Иде Ђенерал да потуче гада. Свуд је српске он душмане био, Ризиков’о живот, главу није крио!
Драган Милићевић Мрга
Тек двадесет им'о љета, командир је био вода. Херој Мрга звијери тјера, тог Насера, злобног рода! 28. сребреничка дивизија, у расуло док је пала. Милићевић хитао је, на рафале од душмана!
Урлик вука
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к'о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Републици Српској
Натопљена крвљу кроз векове ти си, Бранила си образ целом Српском роду, Ал' без борбе никад предала се ниси, Синови ти твоји донеше слободу.
Добровољцу из Србије
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
Мајевичка Кнежопољка
Без три сина, није ли то бољка? Мајевичка оста Кнежопољка! Када дјеца нестану у тмини - велики су јади материни!
Време суше
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Дискретни хероји
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Црвене беретке
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
Још „Олуја” није прекинута
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете - још „Олуја” није прекинута!
Анђели не умиру
На Илиџу стиг'о из града са Нишаве, Блиставога знања, каријере блиставе, Под Игман са Пала јер је било ближе, Да рањени Србин теби дође брже.
Миодраг Лазић
Ђе год војска стизала је уз раме је је стао с њима. Од Господа Бога послат - у борби, у рововима! Упита га један војник: док не стаде срце тући. „Покажи ми ђе Београд да га гледам умирући!”
Капетану Драгану
И падоше ланци са јуначких руку, Нека сада чаме у тешкој прашини. Да чопору иде, дође време вуку, И остави тамницу у горкој тишини.
Срце слободе – Капетан Драган
Ој Драгане, српски сине… Див Јуначе Отаџбине, шириш крила у слободу, руке пружаш свом народу.