Песник: Василије од Семберије
Илустрација: Бане Керац
Идем српству окове да скинем,
немој плакат’ ако ти погинем,
ако паднем, ако главом платим,
ако никад кући се не вратим.
Ако негде налетим на мину,
трагедију схвати ко судбину,
ако гавран слети у двориште,
знај да ми је небо уточиште.
У тишини без суза ме жали,
за србство су многи живот дали,
не дај сузи низ образе сићи,
јунаци ће у вечност отићи…
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Једна од измена закона коју су договорили лидери Српске у Бањалуци ће бити да ко год назове Републику Српску или српски народ геноцидним иде у затвор.
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману „Кости”, који је светслост дана угледао 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије.
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете – још „Олуја” није прекинута!
Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Када је избио Први светски рат 1914. године Лука Солдатовић се затекао у Београду, где се јавио на зборно место као резервни наредник-телеграфиста. Командира вода је обавестио да, пошто је ловац, има пса, кога, будући да је самац, нема коме да остави и замолио за одобрење да га поведе собом.
За разлику од Јевреја или Јермена, народа сличне судбине, Срби свест о геноциду нису уградили у темеље свог националног идентитета
Stihovi iz srca i duše. Iz Srpske duše. 💪👍