Припадник САЈ Јовица Спајић је српски рекордер у ултрамаратону. На Светском купу на Флориди окитио се сребром. Такмиче се и тестирају границе људске издржљивости у немогућим условима
Подвизи које постижу ултрамаратонци равни су чуду. Ти атлетски гладијатори такмиче се и тестирају границе људске издржљивости у немогућим условима, попут планинских венаца Алпа, пустиње Гоби, или леденог Антарктика, трчећи готово без предаха данима. Чак и у том екстремном спорту, где се дословце умире на стази, Срби су се изборили за место у светском врху!
У Ултрамаратонском савезу Србије кажу да су наши “адути” за светске трке Јовица Спајић, Зорана Марковић, Игор Војнић Зелић и Елвира Јаноши.
– Српски рекордер у ултрамаратонском трчању Јовица Спајић, иначе припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), последњих година осветлао нам је образ у легендарним светским тркама – каже Елвира Јаноши, председница Ултрамаратонског савеза. – Као једини представник Балкана, прешао је 250 километара “Сахара трке” и међу 250 учесника освојио 17. место. Први у својој категорији, а на листи 10 најбољих на свету, његов је резултат са стазе од Милана до Сан Рема. Трчао је непрекидно 41 сат! А кроз циљ је са њим прошло свега 15 одсто учесника који су започели трку.
Са само 27 година Спајић је лане учествовао у најтежим ултрамаратонским светским тркама. Борио се у италијанским Алпима, прегурао стазу дужине 333 километра у најтежим условима. Италијански медији тада су извештавали о “лудом Србину који је са покиданом тетивом трчао унатрашке и ипак издржао”. А, као једини представник Србије и овог дела Европе на Светском купу у шестодневном непрекидном ултрамаратону на Флориди, стигао је други и поставио нови национални рекорд. Истрчао је 683 километра!
Успеси су му обезбедили да ове године представља Србију у најтежем ултрамаратонском окршају на свету – Bad water у Калифорнији. За то надметање, познатије као Трка смрти, позивнице добија само 100 најбољих тркача на свету. Спајић ће бранити боје Србије и на Светском првенству у 24-часовном ултрамаратону који ће се одржати у априлу у Торину у Италији. Такође, и на огромном изазову – Grand slemu, који је до сада издржало само 24 људи на планети!
– То су стазе на којима се тело готово распада, пуцају тетиве, отказују функције, трпе несносни болови, а тркачима дешава да заспе у ходу, изгубе свест, повраћају и халуцинирају – каже Спајић. – Трчи се под пуном опремом, са ранцем тежине око 20 килограма. Дозвољено је време за одмор, али то успорава, па лично правим минималне паузе. Мора да се води рачуна о узимању течности и хране.
Најбољи ултрамаратонски резултати постижу се између 35. и 40. године живота, па је Спајић међу најмлађим учесницима. Каже да је за ултрамаратонца најважнија снага воље и психичка стабилност, а да мотивацију црпи из жеље да своју земљу доведе у врх. Последњих неколико година тренира око осам сати сваког дана.
– У најтежим моментима размишљам о породици, пријатељима, молим се, некада наглас певам своје омиљене песме: репера Шкаба, Дивне Љубојевић или запевам Мирослава Илића – прича Јовица.
На великим такмичењима бори се са правим “тркачким зверима”, попут Данца Јеспер Кен Олсена, јединим човеком у историји који је два пута оптрчао Земљину куглу. За шест година Јовица Спајић претрчао је колико у истом периоду превали и просечан аутомобил – 63.000 километара!
– Људи са којима се надмећем на тркама су искусни тркачи, биографија испуњених подвизима, тврдокорни, психолошки и емоционално стабилни – каже Спајић. – Извежбани су да победе поспаност, жеђ, глад, бол. И даље су жељни новог доказивања, рекорда, померања граница издржљивости. И за њих сам само неки клинац из далеке малене Србије, који мора још ђонова да огули. А мени је све то подстрек. Да трчим за своју земљу и свој народ, за мотивацију другима да превазиђу себе.
ПОДРШКА
Иако је један од десет најбољих ултрамаратонаца света, Спајићу ниједна спортска организација у Србији не помаже. Сам плаћа учешћа на такмичењима. Другим такмичарима из светског врха и припреме и опрему, чак и појављивање на стази, финансирају државе из којих долазе.
СЕЦКАЊЕ ПАТИКА
– На флориди прва 53 километра нисам уопште стајао, а тек трећег дана сам први пут легао поред стазе да одспавам – каже Спајић. – Док сам увелико газио тристоти километар, стопала су ми отекла и осећао сам болове у доњем делу леђа, куковима и коленима. Да бих олакшао трчање, исекао сам предњи део патика, да се стопала и прсти на ногама рашире и спрече појаву жуљева. Овај “нови модел” патика изазвао је заинтересованост осталих тркача, па су до краја надметања многи урадили исту ствар.
ГИНИСОВ РЕКОРДЕР
Наш најбољи ултрамаратонац је и у Гинисовој књизи рекорда. За 24 сата, не застајући да попије гутљај воде, урадио је 30.000 трбушњака без предаха.
