Линк за први део: Веровали или не: „ГЕЈ“ лоби у основним школама Србије!
Академија централно-европских школа (АЦЕС) је, посредством Министарства просвете Србије без икаквог тендера, експериментално увела у основне и средње школе наставни програм – „Ја и други: Откривање разноврсности око мене и у мени“. Програм се из године у годину све више шири по Србији, тако да је већ ушао у 41 основну школу.
АЦЕС сврху свог постојања објашњава овако:
„У данашњем друштву, разноврсност је норма, а не изузетак: људи различитих националности, религија, годишта, пола и сексуалне оријентације живе заједно и требало би да се једнако односе једни према другима. Нажалост, имамо тенденцију да се плаше они који су другачији од нас. Брзо се прави разлика између „нас“ и „других“ и они који нису чланови „наше групе“ су често у „неповољном положају“. Ово је дискриминирајуће и контрапродуктовно код различитости, која треба да се поштују и промовишу, што подстиче иновације и креативност. Стога, неопходно је да се бори против предрасуда и да једни друге упознају боље. Школе, а посебно школски пројекти као што је АЦЕС, пружају могућност интеракције са људима из различитих окружења, као и узајамне размене искустава и учења.“
У сопственом опису организације већ су очигледне реченице које користе ЛГБТ организације у свету, па и у Србији.
Школски камп АЦЕС у Бечу:
[vimeo id=”11257601″ align=”center” maxwidth=”675″]
А ево и конкретних чињеница:
Мрежу АЦЕС је основала ЕРСТЕ Фондација 2006. године. За координацију иницијативе су задужене непрофитне организације Интеркултурални центар из Аустрије и Вчели Дом из Словачке, уз подршку министарстава образовања свих земаља чланица: Чешка, Словачка, Аустрија, Мађарска, Молдавија, Румунија, Бугарска, Албанија и све републике бивше Југославије (www.aces.or.at). Циљ је да се омогући и унапреди културни дијалог и сарадња младих људи у различитим земљама, као и да се створи мрежа међусобне размене знања, учења и иновативности. До сада је у ацес програму учествовало око 23000 ученика и 3000 наставника.
Затим на страници ЕРСТЕ фондације (www.erstestiftung.org) која говори о борби фондације за полну равноправност, на крају текста пише: “Феминистички покрети, ЛГБТ активизам и лечење сексуалних мањина су најчешћи проблем у дебатама централне и југоисточне Европе.”
Међутим оно што се не помиње отворено на сајту „ERSTE“ фондације је да је „ACES“ прикривени део мреже „Асексуална видљивост и едукација – АВЕН“ („Asexual Visibility and Education Network – AVEN“), у свету познатија под називом „ASEXY”. На сајту се може уочити да мрежа има испоставе за 16 држава, али ни једна у земљама централне Европе (www.asexuality.org). Па наравно, јер тај део Европе (и Србију) преузима мрежа под називом „ACES“.
“ASEXY” организација се бави асексуалним људима, популарно званим „асови“ („aces“). Поређења ради, исто као што се израз „геј“ („gay“) користи за хомосексуалце.
Асексуалне особе („aces“) живе у некој врсти целибата (немају сексуалне односе), али не из религиозних разлога, већ зато што немају потребу и жељу за сексом.
“ASEXY” такве људе учлањују у своју организацију, где им се објашњава да они греше у томе што размишљају о односу са супротним полом, већ да треба да промене своју сексуалну оријентацију и покушају да ступе у љубавни однос са истим (односно својим) полом.
Е у тој тачки видимо сврху прикривеног уласка у основне школе, јер је рано адолесцентско доба детета управо период у којем наша деца спознају своју сексуалност. Е сад замислите патријахално-конзервативну породицу у којој родитељи из стида не разговарају отворено са својом децом о њиховим сексуалним предрасудама и проблемима. Наравно да је школа тај други извор информација, а у њој „ACES“ нашој деци објашњава да то што још увек (са својих 12-15 година) нису имали свој први сексуални однос са супротним полом, значи да то треба да покушају са истим полом.
(Наставиће се…)
***Позивамо све родитеље основаца и средњошколаца који желе на било који начин да подрже борбу за протеривање овог подлог удружења педера и лезбејки из свих наших школа, да се јаве покрету Двери – повереништво Вождовац.
За Двери Вождовац: Саша Н. и Чедомир Љ.
29.03.2014.
Лезбуше треба добро покарати, ради преваспитања, а осталу багру усмерити на ” добровољне радне акције”.
За ове болеснике треба отворити радне логоре, па да тамо раде нешто корисно. Jака ствар, трпаjу се у дупе и свима нама покушаваjу то да наметну.