Свет

ЕУ: Вода више није основно људско право и власништво

Европска комисија донела директиву о води, којом она више није људско право, већ концесија, попут грађевинског земљишта!

voda

Европска комисија донела је врло опасну директиву, којом право на воду фактички више није људско право, већ се пијаћа вода, неопходна за живот људи, третира, у правном смислу, попут грађевинског земљишта! Ова вест изазвала је праву буру у Немачкој, поготово што је резолуција Зелених, којом се ова директива забрањује у Немачкој, одбијена, а већ су стигле и рекације из Хрватске, којој се „смеши“ тужна судбина због овога.

Из Покрета „Occupy Croatia“ поручују:

„Мислим да је ово почетак краја цивилизације какву познајемо. Мислим да ће након овога бити свима јасно да је и фамозни Закон о стратешким инвестицијама (у Хрватској, прим. ур.) само један дио дијаболичног плана свих оних који плаћају велику већину еуропских влада, дакле својих вазала. Мислим исто тако да вам је сада свима јасно зашто ће обични, па и сви они небитни еуропарламентарци имати осам тисућа еура плаћу и све трошкове плаћене. Још нисмо ушли у пакао иако смо први пред вратима – што се може наћи на ФБ профилу овог неформалног левичарског покрета.“

Ова вест је изузетно опасна и по Србију, која обилује изворима слатке воде, јер је у питању спровођење директиве из Брисела, којом се градови и општине суштински приморавају да приватизују водоводе, како саопштава немачки недељник Süddeutsche Zeitung, надовећи врло негативна искуства Гренобла и Потсдама, који су раскинули приватизационе уговоре са компанијама које су купиле њихове водоводе, јер је квалитет воде био изузетно низак! То је и логично, с обзиром да је вода апсолутно неопходни ресурс, те је апсолутни монопол загарантован самим чином куповине.

Правници широм Европе, како пише у поменутом недељнику, сматрају да је овиме Европа одступила од тековина Римског права, по којему је вода „res extra commercium“, односно, добро које не може бити комерцијализовано. Европска унија овим постаје правом смислу, како је већ уочио неки европски посланик, Франкенштајн.

Извор: Двери

Напиши коментар