„Ноћни соко“ са ознаком Ф-117А, познатији као невидљиви авион, оборен је током НАТО агресије на Србију 1999 године. Јединицом која је са две „Нева“ ракете оборила авион командовао је пуковник Золтан Дани
27. марта 1999, током НАТО агресије на Србију, оборен је амерички „невидљиви“ ловац бомбардер Ф-117А.
Ф-117 А, „ноћни соко“, који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку… стекао ореол „невидљивог“, оборен је у војвођанској равници у селу Буђановци. Ту летелицу је оборио 3. дивизион 250. бригаде Противваздушне одбране, који су у 20:42 часова, захваљујући способности јединице, исправној техници и „малој техничкој иновацији“ успели да га погоде са земље.
„Ноћни соко“ пао је у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са две ракете типа „Нева“, а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.
Ф-117 А је опремљен са два „Џенерал електрик Ф404“ турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални панел у кабини, која појачава ефикасност мисије.
Цена тог авиона, по намени – ловца, који је од 1982. до 1990. године производила америчка компанија „Локид“, била је 45 милиона долара.
Авион је дуг 20,3 метра, висок 3,8 метара, с распоном крила од 13,3 метра, а постиже максималну брзину од 0,9 маха.
„Ноћни соко“ је изузетну репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, по објављеним подацима, 1.270 пута пролетео непримећен над ирачким радарима, у 39 борбених мисија.
Ф-117 А је конструисан у облику брушеног дијаманта, што је неуобичајно за летелице те намене, а у америчкој војној терминологији добио је назив „стелт“, што на енглеском језику значи „кришом“, „у потаји“, или „невидљиви авион“.
„Ноћни соко“ је представљао симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, а што му је омогућавало да буде „невидљив“ за све радарске системе.
Шема обарања америчког авиона Ф-117
Авиони тог типа конструисани су са оштрим угловима који представљају скуп кривина, од којих се одбијају радарски зраци, а захваљујући сачињеним специјалним композитним материјалима, утичу на то да се летелица не може регистровати на радару.
Обарањем Ф-117А, Србија је Америци поред значајног војног губитка, нанела и огромну економску штету. Након што су га Срби оборили у рату 1999. године, американци су престали са производњом овог авиона, а купцима којима је био те године испоручен, морали су да врате новац, јер су имали рекламације на сваки продати примерак. Једноставно, стране војске које су купиле Ф-117А више нису хтеле да га имају у свом наоружању, јер су сматрали да је авион потпуно бескорисан, након што су објављени снимци обореног Ф-117А који се распао у блатњавом атару војвођанског места Буђановци.
Остаци F-117A и кацига пилота који се чувају у Музеју ваздухопловства у Београду
