Србија је показала незабележену хуманост када је на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије одобрила војној команди да на један дан прекине рат са Бугарском како би помоћ и санитетски материјал био испоручен Софији за бугарске рањенике
У холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви налази се табла са натписом: „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885. године“. Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српској Влади и народу.
Србија је од 1884. до 1885. године ратовала против Бугарске, која није имала војне санитете, па самим тим ни могућност да њихови рањеници добију потребну медицинску помоћ. Знајући каква је ситуација у Бугарској, Међународни Црвени крст је обезбедио неопходну помоћ за рањенике. Али, постојао је један проблем. Једини пут до Бугарске водио је преко српског фронта.
Међутим, догодило се нешто што свет до тада, а ни после тога, није видео. Србија је показала незабележену хуманост када је на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије одобрила војној команди да на један дан прекине рат.
Дугогодишњи кустос Музеја медицине Српског лекарског друштва прим. др Будимир Павловић је истакао да је Кнежевина Србија први Закон о чувању народног здравља донела 1845. године.
„Збирка српског војног санитета садржи предмете и документа о свим ратовима које је Србија водила. За време рата против Бугарске у окршајима 1884. и 1885. године Србија је своје рањенике збрињавала, а Бугарска тада није имала организован војни санитет. У Европи се прикупљала помоћ и конвоји санитетског материјала су били спремни да то однесу у Бугарску, али се између испречио фронт са српском војском. Тада се догодило нешто што у историји није забележено. На захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски материјал који је из Беча упућен у Софију. Србија се придружила апелу из Европе и отворила своје војне магацине из којих је дала лекове, ћебад, кревете и сав материјал који је био неопходан за отварање једне болнице у Бугарској и на тај начин помогла земљи са којом је била у рату. Тај моменат се налази на слици на којој је приказана примопредаја српских поклона бугарским војницима, која се догодила код Пирота. За овај преседан у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, тако да је у холу зграде ове организације постављена табла на којој је исписано: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године” – истакао је др Павловић, кога познаници сматрају правом живом енциклопедијом српске медицине и највећим зналцем из ове области.
Интересантна је теза да је Србија била прва земља која је демантовала учење чувеног др Роберта Коха, који је ушао у историју због проналаска бацила туберкулозе и на конгресу у Лондону 1901. године изјавио да се тог бацила не треба плашити. Тада је на сцену ступио др Јован Чокор, који је на Првом конгресу српских лекара три године касније побио његове тврдње и уз помоћ посебног експеримента доказао да је млеко туберкулозних крава и оваца посебно инфективно за човека, тражећи да се из исхране искључи некувано млеко и сир.
Забележено је да је годину дана касније др Кох на овоме честитао др Чокору. Др Павловић каже да постоји и први доказ о постојању ХИВ вируса јер је др Коста Динић, који је најпре радио у Белгији, а затим је средином 19. века отишао у афричку државу Конго да буде доктор људима који су били ангажовани на изградњи железнице, сачувао запис да је открио два случаја који су вероватно настали као компликација услед постојања ХИВ вируса.