ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „БЕЛЕ РУКАВИЦЕ – САТИРАЊЕ СРБИЈЕ“
Ускоро из издавачке куће „СВЕН“ излази документовани роман Љубише Павловића „Беле рукавице – сатирање Србије“. Како сам аутор истиче годинама је брижљиво скупљао материјал, класификовао и на крају, кроз причу обичног човека, приказао време сатирања Србије.
Рецензент књиге српска књижевница Гордана Павловић, у својој рецензији истиче:
„БОГ ВОЛИ И ЧУВА ИСТИНОЉУБИВЕ“
Документовани роман „Беле рукавице – сатирање Србије“, већ од првих редова даје до знања да пред собом имамо необично и веома квалитетно штиво. Писац овог дела Љубиша Павловић нас врло спретно и са умећем уводи у причу једног обичног, малог човека у време великих превирања и политичких дешавања који су историјски обојили не само то време, већ из корена променили животе људи у Србији.
Морам признати да је више него очигледно, да иза документованих делова стоје године прегалачког рада, истраживања, сакупљања и труда да се сачува од заборава истина и имена оних који су носили одговорност како за државу, тако и за народ. Није само храброст аутора очигледна да објави ово дело, већ и неизмерна љубав према својој Отаџбини, свом српском роду и свој Православној вери.
Читајући књигу пратимо живот главног јунака, Марка, човека који дубоко верује у морал, част, поштење. У зрелим годинама, кроз своје мисли он се присећа младости, успона, падова, анализирајући и разоткривајући по именима власнике „белих рукавица“, њихове перфидне игре, похлепу и безочност. У свом том лудилу, које се одвијало под различитим именима „транзиције“ и „транспарентности“, а у ствари пљачке, распродаје, мафијашког богаћења моћника, обични људи су доведени на руб пропасти. То време се слободно може назвати ратом без испаљеног метка, јер жртава је било на десетине, хиљаде, само се о њима није говорило. Умирали су од глади – јер су остајали без посла, од стреса – јер су малтретирани од стране оних који су се дочепали власти, па загосподарили; од туге – гледајући како се уништава и сатире све оно што је српско; од бола и бриге за будућност и одрастање своје деце. И све то се одвијало пред очима већине, док су медији брујали о демократији, лепшем животу у Србији, која је на путу ка Европи, и да су жртве неминовне.
С друге стране Марко пролази голготу са својом породицом, децом, али не да своје достојанство, јер Бог воли храбре, добре и племените. На сопственој кожи осећа све и један ударац тих промена, спознајући снагу самог себе и болну издају пријатеља и фамилије.
Да би човек схватио какви су људи који га окружују заиста, потребно је да наиђе време искушења. Тада се тачно види ко шта носи у себи: да ли похлепу-која се разоткрије када дође до новца и моћи; да ли себичност -када забораве на све, а само себи удовољавају или су они истински, прави људи, Богу драги и мили, јер чувају врлине којима су обдарени, без обзира на беспуће у ком су се нашли и без обзира што се од таме не незире ни један једини трачак светлости.
Како године пролазе Марко све више схвата погубност погрешне политике и у њему расте страх за будућност деце, која одрастају, страх да не купе карту у једном правцу за бели свет, за негде тамо где се живи много боље него овде…
Значај и вредност романа „Беле рукавице – сатирање Србије“ се очитава на готово свакој страници, која је скована од истинитих чињеница, са жељом писца Љубише Павловића да сачува од заборава и опомене генерације које долазе на опасност која вреба иза слакоречивости, бучних обећања, лажних осмеха, подлости оних који се позивају на Бога, а зло мисле и зло раде. Истовремено, овај роман појачава жељу да млади остану у својој Србији и наду да ће сазнајући истину, која је скривана и још увек се скрива, знати да искористе своје знање и васпитање да скину маске лажних душебрижника, и крену путем стварања лепше Отаџбине, у којој ћемо корачати поносни што смо Срби, ослобођени канџи накарадних белосветских моћника, оснажени и обожени у својој Православној вери, сложни и слободни…
Препоручујем од срца!
Београд 14.01.2018. године, на дан Светог Василија Великог
Књига има изузетну тежину, вредност, али и јасну опомену и поруку генерацијама које долазе. Како каже писац ове књиге у једном делу:
„– Е, децо, децо… – тихо рече Марко, немоћан да било шта дода. Уморан од навале емоција, гледао је у децу.
Лука, враголан, загрли брата и гласом од којег је одзвањао цео простор рече:
– Покрадени сви храмови и ћивоти,
исмејане све врлине и поштење,
понижени сви гробови и животи,
упрљано и опело и крштење…
Е, па неће моћи… Они су у белим рукавицама, господски крали, исмевали, понижавали, прљали, и нису имали меру, док су се наши родитељи грчили, мучили, гладовали, али Веру и част чували. Ми, који тек стасавамо, немамо рукавице, јер нас нису научили да их носимо, нити нам требају; имамо срце, душу, васпитање, понос, знање и одлучност да Србија буде и биће земља закона, правде и истине, земља просперитета, ослобођена канџи запада, Отаџбина коју нико неће сатирати и кидати на делове. Неће Срби ходати погнуте главе, већ достојанствено корачати, тако нам Бог помогао…“
БИОГРАФИЈА
Рођен 1962. gодине. Изузетан познавалац књижевности. Рецензент, приређивач, антологичар, мецена. Приредио зборнике:
–„С љубављу жени“
–„Испод дуге“
–„Све боје лета“
–„Желим да ти кажем“
–„Њено име је жена“
–„У име твоје љубави“
–„Славом предака и снагом потомака Србија васкрсава“
–„Српкињо снаго и утехо“
Антологије:
–„Причај ми родни крају“
–„Не дирај моје огњиште“
Стручни сарадник на књигама:
–„Жигосање истине – фото роман о штампи и страдању новинара“
–„4320 минута српског генија – роман о Николи Тесли“
Рецензент већег броја књижевних дела, али изузетно поносан на рецензије књига које су добиле изузетне награде:
–„Завештање мом српском роду“
–„Челична воља“ и
–„Божијом промисли вођена“, српске књижевнице Гордане Павловић.
Кроз своје пројекте обезбедио је средства да двадесетак аутора добије потпуно бесплатно објављивање књиге.
У браку и има двоје изузетне деце, Анђелу и Николу.
Сви који су заинтересовани, књига се може до краја фебруара купити по повољној, претпродајној цени, поруком на емаил: [email protected]
или на фејсбуку: www.facebook.com/ljubisareader
Свако добро…
