Тридесет хиљада трбушњака без предаха

Јовица Спајић, припадник Специјалне антитерористичке јединице, један је од Срба који је заузео место у Гинисовој књизи рекорда

jovica-spajic

На прсте једне руке могу се избројати људи из Србије чији су рекорди забележени у Гинисовој књизи. Међу њима је двадесет седмогодишњи Јовица Спајић, припадник Специјалне антитерористичке јединице. Он је за 24 сата, не застајући ни да отпије гутљај воде, урадио 30.000 трбушњака без предаха. Јовица нам није осветлао образ само пред „Гинисом”, он је на ултрамаратонској трци на Флориди освојио друго место и поставио нови државни рекорд Србије – за шест дана истрчао је стазу од 683 километра.

На основу оваквих резултата и професије којом се Спајић бави, екипа „Политике” је очекивала сусрет са неким момком набилдованих мишића попут Шварценегера. Појавио се младић попут тек стасалог средњошколца. Висином од 173 центиметра и благог лица Спајић разбија стереотипе да су специјалци високе „баје” намрштеног изгледа.

Иза крхке маске крију се неограничена воља, снага, упорности, али и скромност.

– Рекорд за Гиниса постигао сам у просторијама САЈ-а, пре три године. Другари су ме снимили како радим трбушњаке и снимак послали стручној комисији. Врло брзо је стигао одговор да сам ушао у књигу рекорда – прича Спајић.

Припреме за незамислив број трбушњака трајале су од када је Јовица дошао у САЈ – 2008. године.

– Пре него што сам ушао у јединицу бавио сам се спортом, углавном борилачким вештинама, тренирао сам џудо и џијуџицу. Када сам овде дошао схватио сам да није важна само физичка, већ и психичка спремност. Управо ми је психичка снага била потребна на ултрамаратонима у Сахари и на Флориди – каже Спајић.

Јовица је државни репрезентативац у ултрамаратону, једној од најтежих дисциплина која подразумева трчање, али и издржљивост.

– У Сахари сам за пет дана под пуном опремом претрчао 250 километара, био ми је то један од најтежих задатака у животу. Трка је била организована у новембру па сам из тада прилично хладног Београда стигао на пустињских педесетак степени. Ту сам међу 250 такмичара освојио 17. место. Пре месец дана на Светском купу у ултрамаратону на Флориди заузео сам друго место. Такмичили смо се на стази дугачкој километар, што значи да се шест дана буквално вртите укруг. Тамо је и јако спарно, па је трка била изузетно тешка и физички и ментално. Учествовали су највећи такмичари ултрамаратона који имају од 35 до 40 година, када се постижу најбољи резултати. Ја сам био најмлађи и, ето, освојио сам друго место – скромно објашњава Спајић.

За једну трку изгуби и по седам килограма, а снагу за овако тешка физичка искушења црпи из подршке пријатеља, колега, породице, вере.

– Одрастао сам са бабом и дедом у селу испод планине Јаворје у прибојској општини. Васпитаван сам да поштујем идеале, старије и да волим своје село. Кад год ме питају одакле ми жеља за маратоном, не стидим се да кажем да сам још као дете волео да трчим по планини. Одатле је све почело, а формирало се овде у јединици, где имам доста пријатеља. Они ме често бодре на такмичењима, доносе ми храну, воду, опрему… – истиче Спајић.

Каже да му је мотив то што представља своју земљу, народ, породицу и град.

– Моје је само да трчим и да не одустанем. А има момената када, ма колико био физички спреман, тело почиње да отказује послушност и онда је све у глави. Тада „укључим” лепе слике које ме подсећају на Прибој, неке важне људе, тренутке, помолим се и наставим – објашњава „рецепт” издржљивости. Из исхране је одавно избацио месо, једе доста домаће хране коју му шаљу од куће, и мед.

Спајић је био и један од првих који су са својом јединицом ушли у поплављени Обреновац.

– Човек није свестан колико може да издржи. Због тога је важно да не буде сујетан и горд, да саслуша људе који имају искуства, да буде стрпљив, миран и усмерен ка правим вредностима – каже Спајић и истиче да су границе ту где их ми поставимо.

Трка у Долини смрти

Јовица је до сада освојио три златне медаље у тркама ултрамаратона.

И следеће године очекују га изазови. Међу њима је и најтежа трка на свету у Сједињеним Америчким Државама.

– Трка би требало да се одржи у јулу, у такозваној Долини смрти. Специфична је по томе што се одржава најтоплијег дана у години, када температура прелази 67 степени. Трку углавном заврши тек двадесетак људи. Друга трка је Светско првенство које ће се одржати у Торину – каже Спајић.

 

Политика




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *