Трагична судбина првог српског авиона

Пише: Милан Богојевић

Након првих авио летова над Београдом у кафани „Балкан“ која је била позната као место окупљања четника комита за једним столом седели су Воја Танкосић, Војвода Василије Трбић, Војвода Бабунски, Војвода Коста Пећанац и ту је пала прва идеја да Србија не сме да заостане иза осталих држава када је у питању авијација.


Први српски авион пред полетање на Бањици 1912.

Они откупљују мотор од срушеног Симоновог авиона за 1200 динара и шаљу га на поправку у Беч. Затим договарају израду трупа авиона са Мерћепом у Загребу за 6000 динара уз услов да се испоручи за шест месеци и да конструктор доведе свог пилота на пробно тестирање у Београд.

На једвите јаде је авион прошао царину и дошао до Бањице средином маја 1912. године. Конструктор Мерћеп је дошао лично и са собом довео два помоћника и пилота. Склапање је трајало два дана а трећег дана је био предвиђен лет. Тог дана је читав Београд дошао на Бањицу да присуствује лету првог српског авиона али пилот је одбио да лети јер је сматрао терен неподесним за летење.

Мерћеп, такође није хтео да лети. Изгледало је да ће се публика вратити кући разочарана али онда се одједном појављује Драгиша Стојадиновић. Нестварно као у неком филму, пење се у авион и тражи да се упали мотор. Након неколико тренутака авион је јурнуо ка пољани у скоковима. Полетео је и завршио падом готово на истом месту где и Рудолф Симон. Срећом неповређен, касније је Стојадиновић детaљно описао свој лет:

– Кад сам видео да не могу умолити Мерћепа и његовог пилота да лете, наљутио сам се и решио да сам покушам лет, па ма шта било. Жао ми је било оног света што је изашао узалуд а и сам сам желео да знам шта сам купио, пошто је погодба била таква. Зато сам сео у авион и рекао Мерћепу да ћу летети. Он ми је покушавао објаснити како летење није једноставна ствар али мене је било тешко убедити. Нисам мислио ни на шта. Када сам видео сказаљку на 1200 подигао сам руку да пусте аероплан. Осетио сам да је апарат нагло појурио и кренуо директно на кинооператера. Овај несретник је почео да окреће ручицу али када је видео зло, склопи камеру и поче да бежи. Када сам га сустигао он леже а ја се помири и са његовом и са својом судбом. Осећао сам потресе и видео да летим право на дрво, окренуо сам аероплан и сада видех још гору слику. Јурим право на хангар а народ бежи безобзирице куд ко може. Тек тада сам дошао на идеју да ја могу управљати апаратом, те га нагло окренух на десно и угасим мотор. То је било довољно да не ударим у хангар али сам се срушио у поток где је пао и Симон.


Авион Мерћеп—комитски у рушевинама хангара на Бањици

Интересантна је та прича везана за наш први авион, прозван Мерћеп – комитски. Он је након пада поново састављен и паркиран у хангару на Бањици. Када је почео Први балкански рат на том месту су били стационирани војници трећег позива, односно „Чиче“ како их је народ прозвао.

Они су ту чудну направу у почетку поштовали али како је дошло хладније време тако су се досетили да је платно добро да се увију и загреју ноге а дрвени труп је испао одличан за ложење.

Када су завршили са авионом, срушили су и хангар који су такође користили за ложење док се мотору губи сваки траг.

Технички опис

Мерћеп — комитски је био једносед, једнокрилац, а за градњу структуре, коришћено је дрво. Имао је троцилиндрични мотор Анзани снаге 45 KS (35 kW).

Труп је правоугаоног попречног пресека, учвршћен затегама. Изнад предњег дела, испред кабине се налазио резервоар горива и мазива, који је напајао мотор гравитационим системом. Кабина је скромно опремљена, са воланом за управљање и командом за рад мотора смештеном на десној горњој уздужници трупа. Изнад кабине се налази пирамидална конструкција за коју су везане утеге. Оплата је платнена са вешто аеродинамички решеним прелазом на репне површине.

Крило је дворамењачно, са платненом оплатом. Са доње стране је ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем са воланом.

Главне ноге стајног трапа су дрвене конструкције, са две скије, за које је везана осовина точкова, и на којима су се налазили гумени амортизери. Задњи нога је с дрљачом, такође с гуменим амортизером.

Репна конструкцију класично изведена са дводелним троугластим кормилом правца, једним изнад и једним испод вертикалне репне површине.

Недељник




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *