Терор српског шљама и олоша

Пише: Томислав Црнојевић

karikatura

Томислав Црнојевић

Томислав Црнојевић

Србију је данас немогуће волети у време ове бруталне и свеопште издаје!
Али, тако је само док размишљаш дупетом. Међутим, чим укључиш срце и разум у читаву ову папазјанију бесмисла – логика приоритета мења свој смисао. И одмах ти постаје јасно да је Србија део твог бића и ауре. Србија сам „Ја“, Србија си „Ти“, Србија смо „Ми“. Србија је нераскидиви део идентитета свих нас који јој припадамо по промисли Божијој, а не из интереса и морања. Србија је лична карта нашег космичког бића које нам је дато и по слободној вољи, а не само по рођењу. Србији се припада душом и телом, а не с убеђењем и рачуницом.
vucic-dacic…На жалост, они који данас себе само декларативно „Србијом“ зову, пред овим бесрамним светом што биолошки одумире ждерући своја властита говна, страхотна су олош која се купа у базену препуном крви својих предака и још нерођеног потомства.
Неее, Србија нису „Они“ који је воде у обећано ништавило из српских скупштинских скамија за малоумне. Србија смо „Ми“ који патимо и плаћамо њихов безочни зулум, њихов терор над нашом властитом историјом и мртвом свакодневицом коју нам убијају двадесет и четири пута у дану.
…Не, Србија нису они који седе у српској власти, инаугурисани у „Страшни суд“ наше последње наде. Србија нису те мрачне авети из подрума наше уклете преваре. Србија није зликовачка прћија однарођеног олоша овековећена кроз биолошке клонове Вучића, Дачића, Николића и осталих тутумрака србофобне политичке сцене. Србија није административни акт којим се пориче сваки даљи континуитет српске државе, а којег потписују ове актуелне, гњидолике, сподобе под патолошко-физиолошком шифром „Драшковићи“, „Шутановци“, „Тадићи“, „Љајићи“, „Чанковци“, „Лихтовци“, „Кандићи“ и слични им „Смрдљивци“.
…Србија може бити све, само не може бити матична држава тих црвоточних ништарија које својим сакатим бивством буше рупу у сваком здравом разуму а смисао људског бића своде на ништавило. Србија није њихов дом, не може бити њихова кућа и није њихово двориште. Србија је бусен земље са превише историје, да би је овај свињоглави окот тек тако лако претворио у свињац и мрциниште.
…Не, Србија не може бити власништво ни једне политикоидне немани, па ни ових варварских уљеза који тако дрско и насилно улазе у наше оробљене животе. Ова огавна спска номенклатура проклетих издајника, са троглавом аждајом на трону (Вучићем, Николићем и Дачићем) само је маска под којом англосаксонски луциферијат затире Србију, нашу културу, нашу државност и цео српски народ.
…Они, смрадови, мисле да је историја људске цивилизације стигла до краја – али, ужасно се варају ти губари из чмара сатанског!
vucic…Они верују у апсолутну надмоћ зла над Богочовеком и Духом који у сваком честитом бићу живи, и не виде своју пропаст која гази по њушки њихове сапете душе. Ти белзебуби из таме, чији су господари „злочин“, „срамота“ и „лаж“, убедили су себе да је ово време – њихово; и да им нико ништа не може док сами себи својим крвавим рукама властиту утробу ваде. Уосталом, смисао зла и јесте у томе да оно само себе затре у корену.
…Најтужније од свега је само то што у тој аутосуицидности страдају и они који са црним ђаволом никада тикве нису садили. Страдају они који му се на дохват копита нађу, у часу кад се ђаво у самртном ропцу батрга. Али, то је цена живота у делу овог универзума и ко је не плати данас, платиће је сутра! Онај ко је не плати кроз „друмарину“, платиће је кроз „путарину“ или „цестарину“. Платиће је овако или онако, јер то живот иште од нас.
…Онај ко није спреман на ту жртву – узалуд се родио!
…И свако ко мисли да је суштина живљења у вечитом компромису са злом у себи, тај је потпуно залутао у овај, опаки, свет!
…Овде је једини смисао – умрети „с разлогом“!

И то је једини доказ да ниси живео узалуд!

* * *

Благословено нека је свако двоножно говече у којем још столује стид и у чијој души, још, увек, није умро осећај за срамоту!

…Опет је прошло много времена од мог, последњег, објављеног текста (девет недеља). Додуше, посложиле су се неке животне околности које су ме мало избациле из колосека – али, ипак, то није изговор!
…Међутим, ја изговор и не тражим – ја трагам за одговором. А суштина је у томе да ме изједа срамота. И то је у последње време постала моја велика мука. Ако у ово време, апсолутне људске пропасти, пишем и објављујем текстове – самом себи личим на јефтиног циркусанта, који забавља публику. Јер, шта вреди писати из немоћи, без икаквих изгледа да било шта промениш?!
…Грозно је бити аспирин који ублажује болове, а болест не лечи! Ужасно је понижавајуће бити крајпуташ на козјој стази којег запишавају овце, а не бар камен којег ће људске очи приметити.
…Једноставно, обузме ме стид кад пишем о својој и нашој немоћи, људској немоћи која ништа не може да промени. Описивати смрт у паклу, па каквог то још има смисла?!
…Коме је још потребна та духовна перверзија, та накарадна изопаченост?! И сваки пут кад натерам себе да нешто напишем и кажем, истог часа се питам – па, ко ће то да чита?! Људима треба, нама треба, нашим животима је потребно спасење, а не опис лудила из којег не умемо изаћи. Нама су потребне пушке у рукама да нам се, сутра, не би скупљала паучина на отвореним устима.
…Нама је потребна храброст коју смо издали за обећање бољег живота своје усране гузице и гмизавог образа.
…Нама је потребна част коју смо продали западним хијенама за мрвице под столом, а којима они хране све своје послушне пит-булове и теријере.
…Нама је потребан карактер наших мртвих предака, чијих смо се гробова одрекли зарад властитог преживљавања.
…Нама су потребне крваве батине и сви ови огавни порази, јер све што смо имали – ћаволу смо продали! И сада умоболно чувамо ту своју стечену беду коју и заслужујемо!

…А стид?!
…Стид ме разапиње са истом оном жестином и бесом којег осећам у себи када се сетим с којим су зверством, оно, „јуче“, Исуса Христа на крст разапели, а Барабу до њега отковали; да би га, тако, подлог и проклетог на слободу пустили.
…Нее, не могу престати да пишем – јер ме је и од ћутања срамота! Умирем од стида, људи!!!
…И молим Бога да ми помогне, како то да вам објасним а да речи као што су „стид“ и „срамота“ од силног помињања не потрошим!

Стигли смо до дна! ...Сами себе цртамо по слици и прилици лудости своје. ...Рођеном се „лицу“ исмевамо, властитом карактеру подсмевамо – од сопственог живота карикатуру правимо. ...Србине, твој ментални склоп је ужасавајући. ...Србине, твоја болест је „скована“ у англо-саксонској лабораторији најцрње лажи и најгрозоморније преваре. ...Србине, за тебе оваковог какав јеси нема наде ни у паклу, ни у рају. ...Србине, излечи се од болести којом су те заразиле утваре из подрума твоје психоделичне стварности. ...Србине – лудиии, паметан будиии! Ти ниси протестант, ни католик. Не можеш ти у њиховој улици „Брестова“ опстати ни трајати.  ...Србине драги, ти с демонима своје пропасти не можеш преживети у њиховој „колиби“ чији је кров од чоколаде, а зидови од колача. ...Србине, зар си заборавио бајке које су ти причане у детињству, само зато да би данас живео у најсвирепијој басни англиканског свињца?!! ...Србине, зар си заборавио чија је то кућа од чоколаде и медењака?! ...Зар још ниси схватио да је то свет католичког „благостања“ и оне бабе вештиве, Медлин Олбрајт – чија крвава губица живе Србе жваче?! ...Србине, брате, зашто си сам себи најгори комшија и најподлији кум?! ...Србине, сероњо – зашто си своју ратничку шајкаћу у капу дворске будале прекројио?! ...Србине - људино, уљуди се више и покажи свом потомству да ниси полудио! ...Србине, схвати – тебе „пумпају“ страхом и ти пред својим Богом мораш да се прекрстиш, а не да се покрстиш пред њиховим демоном! ...Србинееее, брообуудиии сеее – у мозак те јебууу, мртве твоје силују!!!

Стигли смо до дна!
…Сами себе цртамо по слици и прилици лудости своје.
…Рођеном се „лицу“ исмевамо, властитом карактеру подсмевамо – од сопственог живота карикатуру правимо.
…Србине, твој ментални склоп је ужасавајући.
…Србине, твоја болест је „скована“ у англо-саксонској лабораторији најцрње лажи и најгрозоморније преваре.
…Србине, за тебе оваковог какав јеси нема наде ни у паклу, ни у рају.
…Србине, излечи се од болести којом су те заразиле утваре из подрума твоје психоделичне стварности.
…Србине – лудиии, паметан будиии! Ти ниси протестант, ни католик. Не можеш ти у њиховој улици „Брестова“ опстати ни трајати.
…Србине драги, ти с демонима своје пропасти не можеш преживети у њиховој „колиби“ чији је кров од чоколаде, а зидови од колача.
…Србине, зар си заборавио бајке које су ти причане у детињству, само зато да би данас живео у најсвирепијој басни англиканског свињца?!!
…Србине, зар си заборавио чија је то кућа од чоколаде и медењака?!
…Зар још ниси схватио да је то свет католичког „благостања“ и оне бабе вештиве, Медлин Олбрајт – чија крвава губица живе Србе жваче?!
…Србине, брате, зашто си сам себи најгори комшија и најподлији кум?!
…Србине, сероњо – зашто си своју ратничку шајкаћу у капу дворске будале прекројио?!
…Србине – људино, уљуди се више и покажи свом потомству да ниси полудио!
…Србине, схвати – тебе „пумпају“ страхом и ти пред својим Богом мораш да се прекрстиш, а не да се покрстиш пред њиховим демоном!
…Србинееее, брообуудиии сеее – у мозак те јебууу, мртве твоје силују!!!

…Даа, срамота ме је и кад зјалим – и кад ћутим!
…Срамота ме је у свакој форми и облику. И док пишем – срамота ме је од људи, јер изговореном речју никоме не могу да помогнем.
…А онда кад ућутим и просто занемим – стид ме је од Бога! И осећам се ужасно – као да сам живот издао и честитих људи се одрек’o.

И шта још рећи на крају?!
…Премијер Србије, Александар Вучић, ових дана рече – и надживи ту мисао: „…Просто ме је срамота како нам добро иде!“
Рече то, „човек“, без и једне капи гриже савести!
…Испали куршум у чело свог народа – и, остаде жив!

У држави са толико политичких монструма у власти и немогуће је доживети било шта разумније. Мојом земљом владају господари сиромаштва и сви они подносе извештај Министарству Смрти у Лондону и Вашингтону.

Србине, на коленима те молим – „устани“, и ако треба – умри ко човек!
…Мада, знам да нећеш због њих у гроб, јер сву ту булументу хуља и простака можеш надживети. Они су пизде и кукавице, и своје сенке се плаше! Они су лоши картароши и бедни коцкари. Блефирају те, Србине, са флитама у рукама – они ни једног адута немају!

…Устани Србине, зашто трпиш терор тог шљама и олоша који те води на вешала, а поред којих стоје џелати Брисела и Рима, Берлина и Вашингтона – да би ти измакли столицу под ногама!
…Устани Србине, док још имаш времена – док те нису потпуно затрли!
…И као што рече један слушалац јединог „слободног“ и забрањеног српског „Радија Снага Народа“: „Људии, дођите к себи док још имате коме!“
…Даа, Србине у Србији – дођи к себи, и устани!
…Јер, то је једини начин да и ми из белог света дохрлимо к теби!
…Што се мене тиче, ја из Франкфурта и бициклом да кренем – стићи ћу на време! Али морам знати имам ли куд стићи – да не долазим узалуд!
…Окупи се, Србине!
„…Пресалдуми се, више!“ – што би рекли наши стари. Дигни руку на аждају, не може је Свети Георгије баш довека убијати сам. Помози му, прискочи – и за реп је бар зграби, ако јој се чељусти плашиш!
…Учини нешто, Србинеее!!!
…То је једини начин да прекратимо све те муке понижења и срамоте у коју нас увлачи сав тај гњидолики и проклети, тај опскурни и губави, издајнички, српски окот!!!

…Побуни се, Србине, немој да те проклињу гробови твојих дедова!
…Немој да те презре још нерођено потомство!
…Не дај да те унуци по срамоти памте!

Востани, Србине – ко Бога те молим!!!

Франкфурт; на дан Светог свештеномученика Харалампија, 23. фебруар. 2015.

 

CrveneBeretke.com




1 коментар

  1. Zoran

    Стварно је терор олоша и то оног најгорег, оног што прети нашим потомцима и уништава будућност нашег народа. Речи истине коју изговориш јавно добије тежину најтежег злочина. Репресалијама и гебелсовским прогонима спутавају све гласнике истине. Дајте народу, пинкове серије, и реалити дебиле, намештене интервјуе и он ће утонути у ништавило глупости и своје пропасти.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *