Звездан Јовановић, звани Звеки, осуђен на 40 година због убиства српског премијера Зорана Ђинђића, пише књигу у којој ће открити све о атентату, као и имена политичара из Демократске странке, који су учествовали у томе.
После вишевековних прогона, Срби са избрисаним историјским памћењем полако се прикупљају у својој прапостојбини, запитани: шта смо то учинили да су се сви уротили против нас. Живе у царству обмана и лажи, у којем је најтеже питање: зашто се и Срби боре против Срба, када је коначно постало јасно: да никоме није јасно шта се Србима и њиховим братствима догађа.
Никола Врзић, коаутор књиге „Трећи метак“, која оспорава званичну верзију убиства премијера: Спорне су скоро све тачке официјелне верзије догађаја. Три пуцња чули су сви припадници премијеровог обезбеђења
Да ли сте знали да је Зоран Ђинђић рођен у кући Алије Изетбеговића и да је Ђинђићева мајка била кућна помоћница на имању Изетбеговића? Због чега се ове чињенице из његове биографије врло вешто крију од грађана? Један од разлога је и тај што је управо он сам тако хтео.
Један из мрачне екипе, некада окупљене око Ђинђића, у којој су били Чедомир Јовановић, Владимир Поповић Беба, Мило Ђукановић… био је и, према јавно доступним подацима, најплаћенији и најутицајнији амерички агент у Србији, Иван Вејвода.
Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије.
Српски народни покрет НАШИ најоштрије осуђује прљаву медијску кампању коју Демократска странка води против наше организације и јавно позивамо ДС да нас пред грађанима Србије и јавношћу аргументима оповргну у тврдњи да је Зоран Ђинђић био страни агент.
Зашто Чеда Јовановић има потребу да нас стално подсећа да је баш он тај који највише жали Зорана Ђинђића? Међу криминалцима је увек важило неписано правило да убица даје највећу читуљу и највише жали убијеног. А, Чеда „даје највећу читуљу“ и „жали“ Ђинђића сваког 12. марта.
Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.
„Нисам имао ниједан разлог да наудим премијеру Ђинђићу, јер сам са њим био у пријатељским односима уз обострано поштовање”, рекао је Милорад Улемек Легија у завршној речи.
