Ратни командант сахрањен без војних почасти: Пуковник за Наташу није опростио
На Бежанијском гробљу у Београду минулог викенда сахрањен је пуковник Ратко Шкрбић, војник и научник, ратни командант 15. бригаде ВРС
На Бежанијском гробљу у Београду минулог викенда сахрањен је пуковник Ратко Шкрбић, војник и научник, ратни командант 15. бригаде ВРС
Капетан је ушао у двориште и кренуо бетонском стазом, на којој сам седео на столици, онако у боксерицама. – Добар дан! – рече он, буљећи у моје тетоваже. Ко зна шта је мученик мислио где су га послали.
Након великих промоција у Београду и Крагујевцу, одржаће се промоција књиге „Последња стража“ и у Малом Зворнику.
У ексклузивној изјави за КМ Новине, на јучерашњем обележавању 17-те годишњице од киднаповања првих Срба на Косову и Метохији, пуковник МУП-а, Славко Никић, осврнуо се и на актуелно питање о ревизији шиптарског терора.
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице… Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
Дрхтиш ли несретна земљо када се њено име помиње? Сањаш ли народе мој дан повратка тамо, где српска нога годинама није крочила? Памтиш ли то име које тако гордо одјекује у мислима и срцу, које са поносом и славом проносише хероји који су гинули гледајући у њу – у караулу Кошаре?
Ова година је двадесетогодишњица Сребренице. Сарајевске власти и њени међународни спонзори врше интензивне припреме да 11. јула ове године у Меморијалном центру у Поточарима спектакуларно обележе јубилеј. Припремне радње са циљем стварања одговарајуће психолошке атмосфере и производње што јачег политичког ефекта већ су отпочеле
Сви моји Преци, које често сањам били су Срби, и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци и горосече, али православци.
Затворише врата и спустише ону тешку резу. Она је стравично треснула у своје лежиште, врло гласно, јер је у вагону владао мук, као да никога нема.
Ја певам, грла чиста, као што дрво листа, певам краз лавеж паса, као што пшеница класа, певам, с груменом земље у шаци, као што син пева о Мајци, и молим анђеле, дечицу бестелесну, да ми услише и приме песму.
Никола Врзић, коаутор књиге „Трећи метак“, која оспорава званичну верзију убиства премијера: Спорне су скоро све тачке официјелне верзије догађаја. Три пуцња чули су сви припадници премијеровог обезбеђења
Српско издање књиге „Вратити се Русији“ др Леонида Решетњикова, директора Руског института за стратешка истраживања, промовисана је у београдском хотелу „Москва“ у организацији издавача ИКП Евро-Ђунти и Наше Србије.
Ту су биле присутне и четири жене обучене у црно. Официри су се потајно надали да ће неког од њих подићи и учинити славним. Али, генерал је прозвао четири старице…
Министар одбране Србије Небојша Родић експресно је, на захтев Наташе Кандић, забранио да се у Дому Војске у Београду одржи промоција књиге „Сребреничка подвала“ пензионисаног пуковника Војске РС Ратка Шкрбића. За аутора, једино логично објашњење јесте да су „некога засврбели докази Хашког трибунала“.
Презентација је била уговорена и потврђена са управом Дома Војске Србије мјесец дана унапријед, али је удовољено јучерашњем захтјеву Фонда упућеном највишем војном руководству, наводе из „Историјског пројекта Сребреница“.
Дрски захтев лажне „невладине организације“ Фонд за хуманитарно право упућен највишем војном руководству банана Србије датиран је 9. априла 2014, а удовољен је већ у раним послеподневним часовима тог истог дана. Аутора Шкрбића позвао је потпуковник Славољуб Марковић, руководилац медијског центра Министарства одбране, да му саопшти одлуку коју је једна приватна организација изнудила од министра одбране.
Негде у даљини се зачуо рафал. Затим још један. Тајка је полако устао са степеница на којима је седео и пришао нам полако. Очи су му биле крваве и мутне.
СТАЗЕ ПОРАЗА један је од романа који детаљно описује жестоке борбе са шиптарским тероритима, као и детаље неких тајних операција, што многи нису очекивали…
Због тога што је неко прекорачио црту 18.03.2003. год. забрањен је Дневни лист Србије Национал. Начин и разлози забране непознати су демократским системима и неодољиво подсећају на префињене методе диктаторских режима.
Због тога што је неко прекорачио црту убијен је Зоран Ђинђић. Због тога што је издао књигу о суђењу оптуженима за то убиство издавача су оптужили да је прекорачио црту јер „зарађују на туђој несрећи“! Због тога што уназад неколико година неки покушавају да од покојног премијера направе мит који њима одговара, (да може он би то забранио) неко је поново прекорачио црту доброг укуса. А ко је прекорачио црту зато што смрт Зорана Ђинђића још увек није расветљена?!