Представљена фреска на којој су приказани погинули борци
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Човек мачка, који је већ 19 и по година у самици, тврди да му је робија мачји кашаљ! Ненад Бујошевић, бивши припадник „црвених беретки” и кум Милорада Улемека Легије, издржава казну од 35 година затвора, а његов пријатељ ексклузивно открива како проводи дане у пожаревачкој „Забели”.
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
На Дугој Њиви код Модриче данас ће бити обиљежено 28 година од пробоја „Коридора живота” чиме је прекинута 42 дана дуга блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника и омогућена веза са матицом Србијом.
Њему су далеко ближи ти зликовци са којима се очигледно идентификује – рекао Драган Васиљковић
Уважени професори, и у овом четвртом апелу по реду, указаћу Вам на још један материјални доказ (ДНК анализа биолошких трагова) – још један од многих доказа у низу, да су поступајуће судије у кривичном предмету вођеном против мог сина и др.
Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, каже да ће лично гарантовати да Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, буду пуштени на условну слободу!
Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган се, након 13,5 година проведених , како сам каже, након политички монтираног судског процеса у Хрватској вратио 28. марта у свој родни град.
И падоше ланци са јуначких руку, Нека сада чаме у тешкој прашини. Да чопору иде, дође време вуку, И остави тамницу у горкој тишини.
Ој Драгане, српски сине… Див Јуначе Отаџбине, шириш крила у слободу, руке пружаш свом народу.
Објасните што је тамо био? И тринаест година робиј’о! Јер је вођа, вез иједне мане – добро дош’о кући, Капетане!