Стојте галије царске: Век од највеће српске голготе

Сто година је прошло од искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо. Србија своје јунаке није заборавила! Сутра државна церемонија.

Повлачење српске војске преко Албаније

Припадници Гарде Војске Србије допутовали су на Крф и на оближњем острву Виду обавили генералну пробу церемоније обележавања стогодишњице искрцавања српске војске на та острва, која ће бити одржана у понедељак.

Како је предвиђено програмом обележавања, у понедељак на Крф долази висока државна делегација из Србије, предвођена председником Србије Томиславом Николићем и министрима у влади Србије Александром Вулином, Зораном Ђорђевићем, Иваном Тасовцем.

Планиран је војнички верски помен, који ће служити митрополит црногорско-приморски Амфилохије, полагање венаца уз све војне почасти, уметнички програм, као и комеморативна свечаност на отвореном мору „Плава гробница“. Такође, свечано ће бити отворена нова стална поставка у Српској кући.

Голгота

„Албанска голгота“ устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта“.

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превоз те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Гробница за 5.400 људи

Прво искрцавање на „Острву спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју. Постојао је обичај да сви наши бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим српским ратницима.

Повлачење српске војске и цивила преко гудура Албаније на Крф почело је у зиму 1915. године, током Првог светског рата. Од хладноће, тифуса и других болести, као и борби с Албанцима живот је изгубило око 240.000 људи. До Другог светског рата није било толиких страдања у новијој историји.

Ни потресније песме о трагедији српског народа од ове:

Ево још једне песме у спомен херојима:

Вести




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *