Српски језик постаје мањински у Србији?

У нашим учионицама се чује 13 језика мањина. Национални савет тражи да наставу на циганском добије још 6.000 циганске деце

Број деце и школских одељења у којима се учи на језицима националних мањина повећава се сваке године. Осим српског, у учионицама се чује још 13 језика! Само у основним школама целовиту наставу или бар само часове матерњег језика има 44.876 ученика, показују подаци Канцеларије за људска и мањинска права за школску 2011/12. годину. Највише нових одељења са мањинском наставом могли би да добију цигани, међу којима се 6.000 основаца изјаснило да жели наставу на матерњем језику.

Основе циганског и елементе културе већ учи око 700 ђака у 12 општина. Према речима Витомира Михајловића, председника Националног савета Рома, њихова намера била је да већ од септембра настава на циганском буде масовнија и да је добију сва заинтересована деца, али да то неће бити могуће.

– Највећи проблем су кадрови – објашњава Михајловић.

– Национални савет испунио је све обавезе, анкетирао родитеље и ученике и евидентирао кадрове који би могли да учествују у настави. Према броју занитересованих, у основним школама требало би да се отвори око 360 одељења, што је посао за 35 наставника. Они би били најпотребнији на југу и истоку Србије и у Војводини.

Михајловић сматра да се „камен спотицања“ око увођења ових часова налази у Министарству просвете, јер су очекивали мањи број одељења. Са друге стране, Министарство не може да организује наставу све док Национални савет не обезбеди квалификоване предаваче.

А и за предаваче и за целу организацију новац треба да обезбеди – држава!

Настава на језицима мањина изузетно је скупа, јер часови могу да буду обезбеђени и за одељења са мање од 15 ученика, што је правило за часове на српском.

Тако, рецимо, македонски учи само петоро деце, за наставу на хрватском је у просеку десет ђака у одељењу, слично је и за румунски, русински, бугарски…

Да би све предмете, од историје до ликовног, могли да слушају на матерњем језику, потребно је да постоје наставници са лиценцама. У Министарству просвете објашњавају да мањинска настава не сме да угрожава часове на српском, тј. да право школовања на већинском језику не сме да буде ускраћено српској и осталој деци која то желе.

Следећи на листи мањинских језика који би могао да уђе у учионице је црногорски, јер је и њихова заједница заинтересована за ово право.

Најмање говорника у основним школама има македонски – свега пет ђака у једном одељењу панчевачког села Јабука. Чешки се учи у две учионице, у којима седи 25 ученика, у школи у Белој Цркви. У највише општина организовани су часови на мађарском – у 27 као целовита настава а у 21 школују се на српском, а факултативно уче језик и основе културе.




1 коментар

  1. Zoran

    Од 2000. године, ВРШИ СЕ ПЛАНСКА ЦИГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ.
    Цигани су у Србији у демографској офанзиви, јер им то неко дозвољва и стимулише их. Заштићени су и стављени су „изнад“ других грађана Србије разним бенефицијама и повластицама којима им је омогућено додатно неконтролисано размножавање и досељавање.
    Имају предност у свим сферама друштва, почев у запошљању, школовању, добијању социјалних станова, итд.итд
    Као припадник дискриминисаног већинског Српског народа, подржавам буђење националне свести и борбу да у сопственој отаџбини не будемо више странци.
    Сам Ацковић, је пре пар година, гостујући на ТВ Нови Сад, позивао своју „братију“ да се што више размножава. Нисам веровао својим ушима шта сам чуо. Мислим да правимо исту грешку, као са Шиптарима.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *