Србију гуше азиланти, Европа се чешља

Пише: Јелена Вучићевић

Талас избеглица са Блиског истока и северне Африке све је већи, око 1.000 миграната свакодневно улази у Србију, а захтев за азил у нашој земљи од почетка године затражило је чак 64.022 људи.

azilanti u beogradu

Тренд раста броја миграната последица је пре свега повећања њиховог укупног броја на глобалном плану, али и промена руте која је сада оријентисана на такозвани источно медитерански пут.

Иако надлежни често истичу да је Србија само земља транзита ка земљама ЕУ, број људи која су затражили азил упућује на другачији закључак.

У последње време све чешће се може чути да прогнозе по којима ће се број избеглица рапидно повећавати не уливају оптимизам и да је нашој земљи за решење овог проблема неопходна помоћ.

Само у финансијском смислу питање је колико ће буџет моћи да издржи дневно издвајање од 15.000 евра да би азилантима били обезбеђени храна, смештај и новчана помоћ.

У светлу ових околности веома се мало говори о чињеници да је Србија потписник Споразума о реадмисији на основу кога смо обавезни  да на захтев државе чланице ЕУ, без посебних формалности прихватимо било ког држављанина треће земље или лице без држављанства које не испуњава услове за улазак и боравак на територији државе чланице ЕУ.

readmisija
Споразум о реадмисији потписан је 2007. године, истог дана када је са Србијом закључен и споразум о визним олакшицама. Споразум о реадмисији такође је део недавно потписаног ИПАП документа којим се НАТО алијанса овлашћује за контролу и надзор прихваћених обавеза.

Добар дан, хоћу азил!

Србија је као транзитна земља везана споразумом о реадмисији, обавезна да сваком мигранту изда потребна привремена документа, којима се заправо азиланти осигуравају од повратка у матичну земљу.

Када било која држава чланица ЕУ одлучи да мигрантима ускрати право на боравак у њиховој земљи, Србија је на основу међународно преузете обавезе дужна да та лица прихвати и збрине. И то о сопственом трошку.

Сама процедура добијања азила такође је веома једноставна. Одмах након преласка границе мигранти су у могућности да полицијском службенику саопште да желе да добију азил. Издаје им се потврда  и после јављања у центар за прихват и провере идентитета, покреће се поступак за добијање азила.

ЕУ упомоћ

Да је ситуација алармантна потврдио је и председник Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова Александар Вулин, истакавши да је помоћ ЕУ за збрињавање избеглица на територији Србије мала и недовољна и да проблем ни финансијски, ни политички не можемо сами да решимо.

„Не могу да разумем да ЕУ чека да се заврше годишњи одмори да би нешто рекла по питању миграната. Ово није проблем Србије. Србија тај проблем није ни направила, нити ће га решити. Овај проблем мора да се решава заједно са ЕУ и оно што је најважније је да ЕУ већ једном дефинише шта они заправо хоће са мигрантима. Шта је њена политичка воља, ми не знамо, јер смо досад видели само зид који се прави на нашим границама. Европска унија у суштини има само два пута: или ће помоћи да се на северу Африке поново врати мир, да престану ратови и да ови људи имају разлог да се врате у своје земље, или ће их примити на територију Европске уније“, рекао је Вулин.

Док Европска унија не одлучи о путу који ће изабрати, дуж границе Србије и Мађарске започела је изградња зида дугог 174 километра.

У српским градовима све је више гостију из исламских земаља, а решење проблема се ни не назире.

На недавно одржаном хитном састанку представника најзначајнијих земаља ЕУ закључено је да проблем азиланата у Србији добија размере хуманитарне катастрофе, да се за сада не види начин решења проблема, који ће се погоршати јер би ускоро Србија могла постати земља дестинације, а не транзита.

 

Спутник




3 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *