Србија пасивно гледа на ревизију Првог светског рата

Следеће године свет ће обележити стогодишњицу Првог светског рата. У Европи су припреме у пуном јеку, а код нас – слова на папиру!

Још летос, Аустрија је ухватила залет: издавачи од тада најављују мноштво књига о Аустроугарској монархији и Великом рату, а један војни историчар већ је штампао књигу од 1.222 стране. Војноисторијски музеј у Бечу у марту ће отворити изложбу „Славље и беда – живот за време Великог рата“, а у дворцу Шенбрун навелико се спрема виртуелна изложба. Државна телевизија ОРФ снима тематски програм који ће бити емитован током читаве 2014. године.

А Аустрија, Немачка и Француска највљују да ће заједничким великим спектаклом стогодишњицу почетка рата обележити и у Сарајеву – 28. јуна, на дан атентата на Фердинада. И у томе је главни проблем: на тај начин почетак рата везује се за Принципов атентат, а не за објаву рата Аутроуграске Србији месец дана касније.

Напомињући да је 1919. године Комисија за утврђивање ратне кривице под руководством Американца Роберта Ленсинга Конференцији мира поднела извештај са недвосмисленим закључком да су рат испланирале и са предумишљајем га започеле Аустроугарска и Немачка, др Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије каже:

– Данас, потпуно налик методама између два рата, осећа се покушај ревизије тих оцена било прећуткивањем тих резултата било вехементним фокусирањем на „јединог кривца“ – Србију. Ту је и Русија што тог парију није пустила низ воду. Сведоци смо ненаучног превредновања историјског значаја национално-ослободилачких покрета широм Европе оног времена и етаблирање нових апологија давно деструираних империја као етнички и верски толерантних те просперитетних комонвелта. Политички је све могуће издиктирати уз малу помоћ историчара са „осећајем за тренутак“. Биће то само још једна слика времена у коме живимо – каже др Бјелајац.

А шта наша држава ради?

Технички, обележавање годишњице у опису је радног места Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, тачније његовог Сектора за борачку и инвалидску заштиту.

„Република Србија је у завршној фази интензивних припрема за израду обједињеног програма за обележавање стогодишњице Првог светског рата. Објективно, одговарајуће државне институције већ су далеко одмакле у реализацији активности које спадају у њихове ресоре, а везане су за поменуту годишњицу…“, каже се на почетку одговора који нам је упућен из кабинета државног секретара Негована Станковића.

Влада је именовала одбор за обележавање стогодишњице Великог рата, коме председава Томислав Николић, а чланови су премијер и сви министри, и „представници САНУ, научних и културних инстутиција, верских заједница, те истакнуте јавне личности“. Одбор ће усвојити Програм, и са предлогом буџета, проследити га Влади – која је у одбору – на усвајање.

Тим програмом, каже се даље, предвиђене су књижевне, филмске, позоришне и сликарске изложбе… Уз ово, укључене су и „официјелне државне манифестације комеморативног карактера“, као и сарадња са другим земљама.

Детаљи програма биће познати, каже се, у октобру.




2 коментара

  1. Aleksandar

    Da tacno je da Srbija pasivno gleda na ovo sve sto se desilo pre 100 godina.Iduce godine trebalo bi da bude vise aktivnosti a ne da se samo svede na dva ili tri skupa nekoliko dokumentranih filnova i niz ceremonijala.Sto nije dobro.RTS bi treba da ima vise dokumentranih filmova tipa link ili sto smoimali vreplova,Dosta price svedocena onih koji su u to doba ucestvolavli i njigova govorenja i secanja.Isto tako radio beograd dva da psuta zapise i z fono sacuvanih arhiva.A posto mije poznat srpska celokupna istroija koja nije srpska vec MI-6 onda sve je poznato.Tako cemo doziveti i da smo krivci sto nismo krivci za nista.Pogotvo kada je upitsanju Solunski fron gde su namerno ginuli srbi.I da nepricam mnogo o svemu.Ovao je napsiao jedna od potomaka ciji je pra deda dove na valst dinastiju Kardzordzvic i ciji je taja pra deda dobio sve kradzoredzve medalje naviseg reda ikoji je 1941 godine otisao u paryizane i nosilac partizanske spoemnice i njegovo ime staoji na dav spomenika u Simanovcima.Inace ukratko sa Kradzoredzvicima je raskinuo 1928 godine pre uvodzenja obznane.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *