Ријалити „Србија“

Пише: Бошко Козарски, оснивач Српско-руског центра

Не могу да се отмем осећају, веома чудном осећају да смо неприметно сви постали учесници неког ријалити програма.

Као да је свакодневица режирана у продукцији „Великог Брата“ и да се неко добро забавља гледајући нас овако изгубљене, па бесне, затим тужне, онда екстремно срећне кад добијемо 200 динара за цигарете као недељни џепарац. Срећни смо што можемо да попушимо. Некако као да смо измењеног и ограниченог ума, иако се не налазимо у скученом и контролисаном простору.

Ту не мислим на медијски простор, то је јасно, већ на апсолутну доступност најразличитијих садржаја захваљујући интернету, а личну ограниченост у коришћењу. Без обзира на тај моћни алат који нам је у рукама, преко њега најчешће кликћемо на садржај који нас обавештава о актуелном светом тројству ријалити конзумената – Луна, Слоба и Кија.

Тројство које постаде хлеб наш насушни. Тај ментални „џанки фаст фуд“ добра је подлога за све демагогије које се након тога проспу у информативном програму, па нам некако дођу ко витамини, зазвуче озбиљно и одговорно, готово као да су истина. Успешно је инсталиран и нови модел среће – слава, новац и одсуство моралних ограничења.

Потврда нечије вредности и успеха не доказује се дипломама, научним радовима или професионалним достигнућима, већ бројем прегледа и лајкова. У главном граду „Великог Брата“ дозвољено је окупљање шиптарских „авангардиста“, док је аутору документарца о Космету забрањен прелаз преко окупаторске границе коју ми из милоште називамо – административни прелаз.

Смем ли да, као родитељ, из страха за будућност наше деце изнесем сопствену процену у којем правцу иде ријалити „Србија“? Ванвременски гениј Петар Други Петровић Његош у свом делу „Лажни цар Шћепан Мали“ написао је како се народ извео из свести. Чини ми се да смо негде близу тог стадијума, на корак да се самоизведемо и као такви постанемо миљеници креатора новог светског поретка и њихових експонената у Србији.

Хајде да пробамо да се излечимо! Хајде да се контролишемо и у конзумирању медијског садржаја, као што се контролишемо од штетне хране или алкохолних пића. Смањимо конзумацију медијског смећа! И врло брзо на насловницама таблоида неће бити ријалитија „Убијена певачица“, „Скандалозна старлета“ и „Развратна сеоска организација“, јер ће купац тражити другачији садржај. То би био први симптом оздрављења народа и краја ријалитија „Србија“.

 

Ало




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *