Прави разлог позивања генерала Младића на процес Караџићу

Пише: Александар Мезјајев

За 28.фебруар је Међународни суд за бившу Југославију заказао show-time. За то се припремао одавно и врло темељито. Прво је судско веће у поступку против Радована Караџића дозволило да се генерал Ратко Младић под принудом изведе као сведок одбране бившег председника Републике Српске. Затим је исто веће одбило да одбрани генерала дозволи подношење жалбе на ту одлуку. Најзад, одбрана генерала се обратила судском већу у поступку против самог генерала Младића са молбом да се оно хитно умеша. (1) Међутим, Трибунал за бившу Југославију је постављен по принципу «рука руку мије», те је веће које суди генералу Младићу одбило да се умеша и да заштити права окривљеног у процесу који оно води. (2) Наравно да је јасно зашто. Те судије сами крше права свог оптуженика! Неколико дана раније председник МТБЈ Т.Мерон је донео одлуку по два друга захтева одбране генерала Младића, који су у директној вези са наведеним поступком – по захтевима о дисквалификацији судија Ори и Флиге. Мерон је, као и обично, једноставно одбацио те захтеве, а да своју одлуку није поткрепио баш никаквим аргументом.

И још нешто: недељу дана пре принудног довођења генерала на процес Караџићу, објављена је акредитација новинара којима је дозвољено да у току сведочења Генерала буду у судници. На тај начин су се страсти палиле и подвлачило се да је судница мала да би примила све који желе да буду присутни. Као резултат – објављен је списак од неколико десетина представника масмедија.(3)

Последњи покушај да се заштите права генерала Младића направио је адвокат Бранко Лукић који је замолио за дозволу да изнесе приговор. Рекао је читав низ разлога, међу којима је било и оних који су први пут изговорени јавно, а који су онемогућивали генерала да сведочи. Конкретно, навео је да су лекари дијагностификовали оптуженом стање његове меморије, која брише границе између реалног и измишљеног. Такво стање меморије онемогућава човека да сведочи. Управо зато, – констатовао је Б. Лукић, – генерал Младић не може да буде сведок ни у поступку који се води против њега лично. То такође онемогућава да буде сведок и у било ком другом процесу. Речи „било који други процес“ у овом случају добијају посебно значење. Јер је проблем у сведочењу генерала Младића баш на процесу Радовану Караџићу у томе што та два процеса представљају у ствари један исти поступак. Ту се уводи међународно право. Насилно привођење генерала Младића као сведока је недопустиво због више чланова у неколико међународних уговора о људским правима, конкретно – у Међународном пакту о грађанским и политичким правима и Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода. Оба наведена међународно-правна акта забрањују да се оптуженик приморава да сведочи против себе. Обзиром да су оптужбе против Радована Караџића и Ратка Младића истоветне, у наведеном случају се ради управо о покушају да се генерал Младић натера да сведочи против самог себе.

Пре него што је изговорио заклетву да ће говорити истину генерал Младић је замолио да му се омогући да нешто каже. Међутим судије му то нису дозволиле. Када је реч дата Радовану Караџићу, он је генералу предложио да каже шта је хтео, а што му судије нису дозволиле, али су судије опет забраниле да се то учини. То је јасан пример каква то истина треба овим судијама. Уосталом, ако се прочитају Статут и Прописи о вођењу процеса у Хашком трибуналу видећемо интересантну и врло необичну ствар: основни документи МТБЈ не предвиђају обавезу суда да установи истину. Суд има право само да казни кривце!

А каква је то питања Р.Караџић хтео да постави Младићу? Било их је пет. Ваша војна биографија? Да ли сам вас ја информисао… Који су разлози постојали за бомбардовање Сарајева? Да ли смо се нас двојица договорили да се муслимани протерују? Пето питање Караџић није ни поставио јер се позвао на чињеницу да је у садашњим условима „оно постало небитно“.

Како видимо – списак питања је прилично „неувредљив“. Рекло би се да се на њих може одговорити прилично једноставно, а да то буде корисно по процес. Међутим, управо се ту крије главни разлог због кога је одиграна читава представа. Суштина није у Караџићевим питањима (поготово ако се обрати пажња на формулацију која је коришћена за њихово постављање) већ у томе, да се Генерал као сведок натера на унакрсно испитивање. Ето у томе се састоји тотална принуда давања исказа против самог себе, шта више – још под заклетвом!

На свако Караџићево питање Ратко Младић је одговарао да одбија да сведочи, али да може суду да саопшти околности које се односе на поступак, јер је он то припремио у писаној изјави где се, између осталог, налазе и одговори на постављена питања. Међутим – судије су поново одбиле захтев генерала да прочита своју изјаву.

Без обзира на то не може да се каже да генерал Младић баш ништа није одговорио. Он је рекао доста. И то је у свему одговарало његовој заклетви да ће говорити само истину. Истина, преводиоци трибунала нису публици у судници преводили генералове речи. Зато је још важније, да оне буду записане. „Господо, ја овај суд не признајем за законит, а то значи, не могу да будем сведок у њему. Ви сте вражји суд, који је формирао НАТО да би нама судили зато што смо бранили сопствени народ!“

Најзад је Хашком трибуналу у судници изговорено оно, што је он и заслужио. То је ђавољи суд коме истина није потребна. Цела представа са насилним довођењем у судницу генерала Младића је била потребна само ради једног: да се управо он подвргне унакрсном испитивању и да се покуша обарање његове одбране у процесу против њега, а не против Караџића. Главни део тог плана није успео, али је у једном делу одбрани нанета озбиљна штета, јер је она била принуђена да изгуби неколико месеци на припрему овог сведочења. А ту је и цео низ обраћања суду са захтевима да се поништи насилно позивање у својству сведока, и подношење жалби, и припрема изјаве генерала као компромис између Караџићевог процеса и интереса процеса против лично њега.

Међутим, генерал Младић је ипак учинио оно што се од њега тражило: рекао је истину, само истину и ништа осим истине. И изговорио ју је у лице том срамном суду: „Ви сте ђавољи суд!“ Мали број оптуженика од стране МТБЈ је имало такву могућност.

———————————————–
(1) The Prosecutor V. Ratko Mladiс. Public With Confidential Annex A. Urgent Defence Motion Seeking That The Trial Chamber Intervene To Protect The Rights Of The Accused In Relation To The Subpoena Issued By The Karadzic Chamber // http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Motions/NotIndexable/IT-09-92/MOT9704R0000406431.pdf

(2) Веће је изјавило да генерал Младић још није искористио све могућности. Међу њима се нашло и, на пример, «подношење захтева за сертифицирање подношења жалбе» («подача запроса о сертификации на апелляцию»). А то се констатује када је веће које суди Караџићу већ одбило да то изда! Одлука већа о захтеву адвоката генерала Младића, погл. http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/ Decision/NotIndexable/IT-09-92/MRA23508R0000406760.pdf

(3) Са каквим резултатом? Привилеговани новинари су писали како су хтели. Тако Гардиан саопштава да је генерал Младић процес Караџићу назвао «ђаволским». У ствари – генерал је ђаволским назвао не процес Караџичу, већ цео Међународни трибунал за бившу Југославију. Да ли је било вредно тек тако се пријављивати и седети у судници, а да се не разумеју ни најједноставније ствари?




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *