Почетак краја Европске уније

Пише: Никола Јоксимовић

ЕУ се показује као неозбиљна и недорасла у решавању мигрантске кризе, сматрају саговорници Спутњика.

migranti

Избегличка криза тресе саме темеље Европске уније. Због миграната покрећу се војне снаге у Медитерану, суспендује се Шенгенски споразум, а међу чланицама постоји дубоко неслагање о томе како избеглице треба да буду распоређене; чланице Уније са истока упорно се противе квотама по којима би избеглице биле равномерно распоређене у свакој од њих.

ЕУ већ низ година показује да је грборођени механизам, сматра Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду; она је у економској кризи коју не решава, шири се незапосленост, а ни стопа криминала не опада. Тако је и са мигрантском кризом.

Aналитичар Душан Пророковић сматра да Брисел показује огроман кукавичлук који историја не трпи. Према његовим речима, присуствујемо почетку краја Европске уније као политичког савеза.

„ЕУ ће вероватно да функционише као трговински савез и постојаће као геоекономска целина, али у политичком смислу, о Европској унији као о фактору на глобалном нивоу више се не може говорити“, сматра он.

Слободан Јанковић каже да одлука о третирању проблема миграната силом није прва и повлачи аналогију са одлуком Европског савета из априла 2011. да оформи прву европску војну мисију за Либију. Иако је одлука поновљена месец дана касније, до њене реализације није дошло, каже Јанковић, док су све време појединачне европске земље учествовале у бомбардовању Либије.

Европска комисија је 24. априла ове године донела одлуку о подношењу захтева у УН да се одобри војна мисија ЕУ која би се бавила уништавањем мреже довођења илегалних миграната у ЕУ. Овај захтев није прошао у Савету безбедности; међутим, ЕУ је, без обзира на то, донела одлуку о покретању војне акције против кријумчара миграната у Средоземљу, али та одлука и даље није спроведена.

„Стално имамо понављање одлука које говоре о покретању операција у погледу безбедности и одбране ЕУ, које се никада не материјализују. Људи који се баве анализом европске безбедносне и одбрамбене политике, виде како на том пољу ЕУ редовно постиже неуспех за неуспехом. То су констатације и Европског института за безбедност. Они, дакле, сами квалификују своје мисије као пропаст“, закључује Јанковић.

Европска унија формално тумачи да суспензијом Шенгенског споразума није нарушен ниједан постулат Уније, јер по том споразуму може да се привремено поново успостави контрола на границама, каже Јанковић. Он, међутим, помиње и случај Италије, где је контрола уведена, али не на самој граници, па се то не сматра граничном контролом.

Брисел се бави последицама, док о узроцима кризе нико не говори, сматра Душан Пророковић. Узрок је, према Пророковићу, америчка агресивна политика на Блиском истоку која је покренула масе избеглица ка Европи.

„Уколико ЕУ жели да заустави мигранте да долазе на наш континент, мора се оштро супротставити Америци; не видим да за тако нешто постоји снага. С друге стране, проблем ЕУ су кратковиде политичке одлуке које доноси. У последњих годину дана Брисел је давио Грчку, активно је учествовао у дестабилизацији Македоније, о томе шта ради Србији не треба посебно ни спомињати, а управо су ове три земље нашле прве на удару током мигрантске кризе. Да је ЕУ водила другачију политику према Србији, Грчкој и Македонији, не би било потребе за суспензијом Шенгена“, каже Пророковић.

Европска унија се показала неозбиљном и недораслом и зато ће сада сви трпети, закључује Пророковић.

 

Спутњик




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *