Модерни робови неолибералног капитализма

Волфганг Дик / Ивана Ивановић / Дојчевеле

У Њемачкој предузећа све чешће запошљавају изнајмљене раднике. Ти јефтини радници на одређено време предузећима помажу да реагују на већу потражњу. Али, сами се често морају да боре и за она најосновнија права.

У компанијама за изнајмљивање радника у Немачкој тренутно је регистровано око 900.000 људи. Допуштењем да „своје запослене изнајме другим“ те би компаније требале да помогну предузећима када су им краткорочно потребни радници. Идеја политике је била да би немачка привреда требала да флексибилније реагује на промене коњунктуре. И истовремено би незапослени требали преко рада у компанијама за изнајмљивање радника поново да дођу до сталног запослења. Тако је изгледала теорија.

У пракси су нека предузећа уочила огромну могућност уштеде на јефтиним изнајмљеним радницима у односу на њихове стално запослене. Нарочито су компаније на подручју логистике и трговине покушавале да смање број стално запослених и ангажују изнајмљене раднике. Трговачки ланац Schlecker, који је у међувремену пропао, отпуштао је стално запослене и покушао поново да их запосли уз 30 посто мању плату. Таква пракса је у међувремену законом забрањена. Али највећи је проблем што се све више помоћног особља запошљава преко компанија за изнајмљивање радника. Чак 34 посто посла на том подручју обављају изнајмљени радници. Особе које раде преко компанија за изнајмљивање не требају никакву посебну стручност. Оне помажу на градилиштима, попуњавају полице у трговинама, у складиштима слажу робу на палете. И наравно, према њима се односе без поштовања.

Не могу да прехране породице

Оно што изнајмљени радници причају о свом стању, углавном анонимно због страха, звучи као прича о модерном ропству. На пример, они за време пробног рока не добијају никакву плату, а често не потписују било какав уговор пре почетка рада. Нема нити одређене сатнице. А послодавци начелно очекују да су изнајмљени радници спремни да раде викендом и празницима.

Рајнер је изучени грађевински предрадник. Годину дана ради у једној компанији за изнајмљивање радника. Она га је изнајмила једној грађевинској фирми. До 14 сати на дан је морао да ради тешке физичке послове – често без заштитне одеће. И то уз сатницу од пет евра. То је могуће због једног уговора с предузећем којим се заобилазе бројни строги законски прописи.

„Мој осећај самопоштовања је у међувремену на нули“, каже Рајнер. Ствар отежава чињеница да својим радом не заради довољно да би прехранио своју породицу. Зато у Савезној агенцији за запошљавање мора да затражи месечни додатак, да би могао да преживи. Немачка субвенционише изнајмљене раднике као што је Рајнер с око 500 милиона евра годишње.

Ко се буни добије отказ

И Петер који као изнајмљени радник ради у складишту има потешкоћа. Кад ради прековремено требао би за то да добије више новца. И ти би сати морали да буду унесени у његов попис радних сати. Али, ни једно ни друго овај 47-годишњак не добија.

„Ако то затражим, добићу отказ“, каже он. То су доживеле неке његове колеге. Синдикати су документовали неколико случајева који показују да компаније за изнајмљивање радника калкулишу врло строго. Често се од радника захтева да се одрекну неких права која им припадају. Ако се разболе, то им се одбија од годишњег одмора или се искориштава као оправдање да не добију неке додатке за обављени рад.

Ане Роснер из Интересне заједнице за изнајмљивање радника, која и сама има једну такву компанију, љути се на предузетникекоји се не придржавају правила и својим поступцима изнајмљивање радника приказују у лошем светлу.

„То је неправедно, јер је већина позитивних примера.“ То поткрепљује подацима да две трећине изнајмљених радника без проблема раде квалификоване и добре послове – као трговци, електро-механичари или инжењери у финансијском, трговинском или аутомобилском сектору.

Могући пут до сталног запослења

И заиста, многи изнајмљени радници у озбиљним предузећима уживају социјалну сигурност сталног запослења које нормално тржиште готово уопште више не нуди. Ту су и додатак за годишњи одмор, божићница, заштита од отказа и 30 дана годишњег одмора.

„Ја сам након проблема с пршљеном кичме заправо морао престати да радим“, говори Роланд Зајберлих.

„Као изнајмљени радник добио сам нову шансу“, каже овај аутомеханичар који сад ради као возач виљушкара.

И администратор канцеларије, Саша Ајзенхут види углавном само позитивне стране изнајмљивања радника.

„Човјек може испробати више твртки како би нашао своје омиљено подручје рада.“ Осим тога постоји могућност да предузеће у којем ради преузме изнајмљеног радника. Институт за привреду из Келна потврђује да је око 25 посто изнајмљених радника последњих година добило стално запослење.

Тренутно бранша изнајмљивања радника с два савеза послодаваца ради на побољшању стања. Већ постоје строжи законски прописи, прихваћен је и Кодекс части, Савезна агенција за рад проводи строже контроле. Тренутно се ради на одредби о истој плати за стално запослене и изнајмљене раднике, ако раде исти посао. Осим тога већ је на снази одредба да најнижа сатница за помоћне послове износи 8,19 евра.

 

Извор: Васељенска




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *