Пише: Вук ЈСО
Овај режим мора пасти!
Зрео је!
Нема даље!
И нема дубље!
Ја памтим бонове, без којих нису могли да се купе кафа, ни уље, ни шећер….
Памтим рестрикције горива и струје…
И хлеба по броју чланова породице…
Памтим инфлацију ’93…
И памтим ратове и бомбардовања…
И памтим Титове и Слобине и Ђинђићеве и Тадићеве…
И памтим умрле који су још живи и живе који су умрли…
И памтим небројена зла.
Али, не као ово.
Ово је библијско Зло.
Ово је каиновско лоше.
Обичан народ је пао да не може дубље.
Није на коленима.
Већ пузи!
Увек је било богатих. И увек сиромашних. Али, то је био мали проценат. Наше друштво је држала средња класа. Та средња класа је временом нестала. Истопила се. Нема је. Од ње је остао само скелет, чије кости глође ова власт.
Колико пута дневно, свако од вас помисли Ово је неиздрживо! Маму им лоповску! Банда! Докле више!? пребирајући по неплаћеним рачунима, папирима са дуговима… И сви знамо ко је одговоран за то…
Режим.
Оличење једног Режима је Вођа. Сви се заклањају и заклињу у њега. Култ личности је већ увелико изграђен. ОН све може. ОН све зна. ОН се у све меша. И ЗНА се ко је Аца. Или Вучић. Александар.
Колико има Вучића на свету? Зашто се наш премијер нашао прозваним у добацивању једног навијача? Ко зна на кога је навијач мислио. Хоће ли зато све навијаче да похапсе? Зашто је то било толико трагично да се министар полиције у свом првом обраћању јавности, после напетих дешавања са шиптарским терористима у сред Београда, осврне само на повреду лика и дела Вође, оним својим плачним гласом, не поменувши притом ни једном речи величање великошиптарске државе усред српске престонице, пуштање на слободу агитатора великошиптарских амбиција, повређених, сукоба, мржње… Најбитнија је била повређена Вођина сујета. Вођа је изнад народа. Изнад државе. Ви сте сви ту да би ОН могао да буде Вођа. По њима. Не и по нама. Они њега представљају Исусом, не зато што то он ЗАИСТА и јесте, већ да би они, око њега, могли да буду апостоли!
То говори о Режиму. О његовој себичности. О небризи за народ. За тебе, обични човече. И свесни своје неспособности, а грчевито се се борећи да остану на својим позицијама, Режим међу вама сеје…
Страх.
Њихово најјаче оружје. Они шире страх. Јер се и они плаше, али желе да се ви плашите још више, драги мој, обични народе, јер САМО ТАКО нећете видети њихов страх!
И зато хапшења вас, обичних – шминкера, новинара, полицајаца… Сваког ко мисли својом главом и има храбрости то и да каже. Сетите се само свакодневних притисака са ТВ-а за време поплава… Паника! Ужас! Из сата у сат, из дана у дан… У недоглед. Све горе, све страшније сцене и прогнозе… И могли су радити шта су хтели. И радили су то. Ви сте им дозволили. У свом страху.
Не бојте се. Реците шта мислите. Нису страшни затвори којима вам Режим прети. Најсрашнији су затвори у вашим главама. Правите гето у вама самима. Отуђујете се. Једни од других. Сами од себе. Депресија. Паника…
Апатија.
Рачунају на то. Безвољност промена. Умор од живота. Суицидни нагони. Лекови за смирење. Глад вас притиска. Деца траже. А нема.
Још је давно написано да се политика не може водити празног стомака. Борба за опстанак је свакодневна. Једва састављате крај са крајем. Рачуни се гомилају, а новац топи, као снег на сунцу. Ко ће још мислити о изборима, о променама. Дај да преживимо… А једино што заиста преостаје је…
Борба.
Борите се чињеницама. Стварност нас свакодневно потапа и засипа суровим истинама, да не требамо лагати и измишљати. Они то раде. Лажу. Измишљају. Манипулишу. Ви не. Истина је ваше оруђе. У времену када је режим преузео скоро све медије под своје, интернет је једино место где можете рећи све оно што мислите. Не наседајте на вести које наизглед вама иду у корист, а против Режима су, јер се могу показати као нетачне. Пласиране од стране самог Режима. И зато све проверавајте.
Не пишите ништа иза чега нећете стати. Не дајте им разлога да вас хапсе. Не требају народу хероји који ће вас храбрити од негде преко, склонивши се од руке Режима, већ они који ће са вама стати, раме уз раме. И зато пазите на ваше изјаве.
Нека ваше мисли буду изречене без псовки и увреда. Да би вас схватили озбиљно, озбиљно и звучите. Све се може рећи без псовки и вређања.
Не звучите као пијани кочијаш са туретовим синдромом коме је коњ стао на курје око!
Не говорите језиком мржње. Вама нису криве националне, верске и сексуалне мањине у вашој земљи, већ Режим. Ви немате посла због Режима. Гладујете због Режима. Страхујете због Режима…
Имате право да искажете неслагање и неприхватање, иако они кажу да немате…
ИМАТЕ!
Јер нису сви људи исти. Али не и да позивате или изазивате насиље. Насиље, рађа насиље.
Не расипајте енергију на небитне ствари. Даваће вам небројено разлога да мрзите ове или оне, да мислите о овима или онима… Не наседајте на то. Главни проблем је Режим. О њему треба мислити. Зато Режим преко својих медија пласира вести које управо то и раде. Обликују јавно мнење. Ваше мишљење. А ваше мишљење треба да обликујете само ви. И зато, не верујте свему што прочитате. Не дозволите да вам небитне ствари заокупе пажњу и потисну егзистенцијалне проблеме.
Ширење истине, штрајкови, протести… Све су то легална средства борбе, где вам Режим не може ништа. Изађите на улице. Делите летке. Пишите на интернету. Само УРАДИТЕ НЕШТО.
Да би зло тријумфовало, довољно је да добри људи не чине ништа.
Сећате се оног Партија, то је Вођа, Вођа, то је Народ, Народ то је Вођа! Памтимо од комунистичких парола, посвећених Титу. А у ствари, то је рекао заклети нациста Рудолф Хес. И посветио је Адолфу Хитлеру. Сви добри људи су, када је Хитлер дошао на власт, окренули главу. Правили се да не виде шта ради. тако је било и са доласком комуниста на власт.
Једноумље није добро. Води у диктатуру. Ниједна диктатура није добра. Како год да се зове. Почне са ситним ограничењима и забранама… А одмах затим следе прогони, затварања, пребијања… Убиства.
Не поновите грешку.
Подигните свој глас.
НЕ ДАЈТЕ свој глас Диктатору!
Сваким гласом и сваким даном, све смо ближе слободи!
Реците ДОСТА!
ЖИВЕЛА СЛОБОДА!
ЖИВЕО НАРОД!
Србија
28.10.2014.
