Куцај срце, ти вучија земљо

Аутор стихова: Радица Матушки


Фото: Wolfheart/Tuomas Saukkonen

Вече тихо, у грудима стеже
српска крв ме за корење веже.
Сањам шуме, долине, пољане,
витезове славне, храбре дане…
Сањам месец како небо краси,
док ми топла суза образ кваси.
Не кајем се што волим Србију,
ал ми жао јунаштво што вију…
Што прогоне најчасније наше,
понос и мир души нам не даше.
Уценама страшили су срца,
а срце нам за јунаштво куца…
Kуцај срце све јаче и јаче,
плачи око када ти се плаче,
удри громом громовито небо…
Kуцај срце, ти Вучија земљо!


Мајицу ВУКОВИ можете наручити овде




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *