Како је то радио Џингис Кан

Пише: Бранко Драгаш

ЏИНГИС КАН (1162 – 1227) – Највећи војсковођа и владар света родио се у малом и неугледном племену по имену Монголи, у сиромашној породици, отац Јесугеј, члан клана Бориџин, ратник и ловац, дао му је име Тамуџин, што би значило -темул- јурнути наглавачке или поглед у очима коња у трку који јури куда хоће, без обзира на намере јахача. Мајка му је била Хоелун, која је била његова животна водиља. Предање каже да се Темуџин родио са стиснутом десном песницом у којој је имао чудан предзнак – угрушак крви. У степским племенима, где је суровост била саставни део животног опстанка, политичка моћ је била неодвојива од натприродних сила – Вечног плавог неба. Веровало се да би човек успео он мора да стекне натприродну моћ из духовног света.

Након трагичне очеве погибије, мали Тамуџин је, као најстарији морао да се брине о преживљавању породице. Морали су да једу распаднуте лешеве животиња да би опстали и он је стекао необичну борбеност и сналажљивост. Велики људи постају историјске личности и вође нације само увођењем револуционарних новина у свој начин владавине. Просечни људи на власти брину само о себи и својој породици, немају никакве визије, немају државне и националне стратегије, тако да су они, упркос великој медијској пажњи и лицемерју њихових поданика, заправо, за живота заборављени.

Темуџин је започео радикалан процес стварања потпуно нове структуре моћи унутар сопственог племена. Степска традиција је племенској аристократији давала предност у управљању племенима. Темуџин је први прекршио степску традицију и он је дванаест улога и задатака поделио својим следбеницима у складу са способностима и лојалношћу сваког појединца, без обзира на степен сродства. Темуџин Кан је показао своју кључну вештину да процењује квалитете других људи и да им додељује прве задатке, искључиво на основу њихових спосбности, а не према пореклу или партијској припадности.

Ову историјску лекцију нису научили наши политичари. И даље се врши феудализација свих јавних функција и напред иду медиокритети и лењивци. Сви они који су послушни и не угрожавају власт партијских олигарха. Темуџин је направио модерну организацију и показао је да може од новонасталог монголског племена, израслог око његовог сопственог домаћинства, савршеном организацијом и дисциплином да се створи највеће царство у историји света. И то је све урађено за живота једног човека. Дакле, ако праве људе доведемо на власт у Србији, ако се одреди права визија и изабере добра стратегија, ако се направи савршена организација, онда се Србија може врло брзо извући из свих данашњих невоља, јер има боље природне услове за свој убрзани развој него што је то имало сиромашно и непознато монголско домаћинство окупљено око једног изузетног човека.

Темуџин је уједињавао следбенике путем фиктивног сродства. Наиме, покорене народе је прихватао као део сопственог племена и пружао им прилику да равномерно ушествују у будућим освајањима. Ниједан његов генерал га није, за шест деценија ратовања, никада издао. Заузврат, он их никада није кажњавао и омаловажавао.

Када то поредите са другим краљевима, царевима и освајачима у светској историји, онда је то била јединствена верност. Када то поредите са политичким властодршцима у Србији, који издају и мењају коалиционе договоре и стране свакога дана, онда је то било за дивљење. Следећа иновација је била ратна подела плена.

Док политички олош дели плен само у оквиру своје породице и својих партијских секти, Темуџин је увео политику расподеле на све учеснике у походу. Њему је као Кану припадало само десет одсто, то је неколико пута мање од данашњег захватања администрације држава. Нарочито је бринуо да се део плена подели удовицама и сирочади сваког војника који је погинуо у бици. Та политика расподеле, које није постојала у степској традицији, довела је до огромне и слепе подршке најсиромашнијих припадника племена и учврстила безграничну оданост његових ратника. То је била револуционарна реформа.

Када је један део његових старешина покушао да задржи само за себе освојен плен, одузео им је сву личну имовину и поделио народу. Централизовао је праведну расподелу у својим рукама и тако подигао морал својих следбеника. Њему нису требале многобројне агенције за борбу против монопола, корупције и криминала. Тајкуни нису могли да га поткупе. Праведни вођа је одмах спроводио правду. Поражене Татаре је, уместо покоља, прихватио као припаднике свог племена и није их претворио у робове. Усвојио је још једно татарско дете за своју мајку и охрабривао је мешовите бракове.

Спровео је корениту реформу војске. Војска је сама бирала своје заповеднике. У НАТО агресији на Србији предлагао сам, уколико дође до копнене интервенције, јер се тим зликовцима није могло веровати, да ми на ратишту бирамо сами своје старешине, пошто нисам имао поверења у кадрове ЈНА. Целокупно монголско племе интегрисало се путем војске. Сви чланови племена, без обзира на пол или узраст, морали су да врше неку врсту јавне службе. Ако нису били способни за војску, били су у обавези да један радни дан у недељи посвете јавним пословима.

Укинуо је поделу на сталеже, црне кости и беле кости. У новој организацији сви су припадали истој кости, односно сви његови следбеници су постали један народ. Муслимани, хришћани и будисти су уживали сва верска права и слободе. Донео је први у свету закон о верским слободама. Верске вође је ослободио плаћања пореза и било какве јавне службе. Пропаганда и контрола јавног мњења у служби нових реформи су постали најважније његово оружје. Ширење гласина служило му је да учврсти поверење и подигне морал својих људи, као и да ослабе мотивацију непријатеља. Није имао плаћене невладине организације од стране његових непријатеља да му вршљају по народу и шире лаж, мржњу и апатију. Увео је низ новина у војну тактику и сматрао је да је лукавство и подвала део специјалног рата да се порази непријатељ. Оданост је ценио изнад свега.

Издајице свога највећег непријатеља је погубио у присуству њиховог вође кога су издали. Супротно многим владарима, презирао је палате и храмове. Проглашење врховне власти спровео је у пространству отворене степе уз присуство хиљаде људи. Направио је Велики Закон, који је био створен од обичаја и традиција сточарских племена, али и новина које је он лично уводио. Забранио је отмицу жена. Забранио је отимање и поробљавање било ког Монгола. Прогласио је сву децу законитом било ко да их је родио. Забранио је продају жена за удају. Његови закони су признавали колективну одговорност и колективну кривицу. Бити Монгол је значило живети у праведном друштву.

Велики Закон је важио и за владара и за народ. То је била огромна разлика у односу на Европу, где се у то време веровало да моћ владара потиче од божије воље. Џингис Кан је увео писмо. Увео је поштанску службу, брзи јахачи курири познати као – гласници стреле. Увео је брзи интернет путем: бакље, звиждеће стреле, димних сигнала, ватре и сигнала заставама. У свити његових поузданих саветника није било никог од рођака, за разлику од Неверног Томе који је запослио све рођаке и пријатеље породице. Увек је био подозрив према члановима своје породице.

Погледајмо како је највећи владар света доносио велике одлуке. Дуго је одбијао да зарати са Кинезима. Неочекивана смрт Златног Кана Јуркида 1210. и ступање на престо ратоборног младог наследника, који је послао емисаре да траже да се Џингис Кан јавно њему поклони, што је он са презиром одбио, довела га је у непосредну ратну опасност са много моћнијим непријатељем. Ломила се судбина народа. Џингис Кан је отворио – јавну расправу. Свако је у заједници могао да каже своје мишљење. Свако у заједници је учествовао у одлучивању. Сви су разумели разлоге за рат. Тражио је да сви разумеју одлуке које морају да се донесу и да сносе одговорност тих донетих одлука. Сваки војник, било да је највиши чин или обичан коњаник, морао је да схвати своје место у општој историјској слици, како би се осигурала потпуна посвећеност заједничкој ствари. То је довело да чврстог народног јединства за тешке политичке одлуке.

Упоредите сада генијалност Џингиса Кана са начином како Неверни Тома из Бајчетине доноси одлуку о платформи за Косово, показујући платформу прво странцима и политичким олигарсима, док Скупштина и грађани немају представу шта се спрема. Да ли вам је сада јасно зашто је Џингис Кан вечан, док ће се Неверни Тома отићи у заборав, попут свих ранијих постављених намесника?

Монголима је успех донело чврсто јединство и дисциплина, одгајани хиљадама година у номадским племенима, као и непоколебљива оданост свом вођи. Џингис кан никада није тражио од својих људи да се жртвују за њега. За разлику од других светских војсковођа, који су без много премишљања стотине хиљада војника слали у смрт, он није свесно жртвовао ни једног јединог. Монголским ратницима је било забрањено да помињу смрт, рањавање и пораз. Једном је рекао да ништа није вредно док се не заврши. Користио је нова оружја у ратовању и сакупљао знања да се она створе. Богато је награђивао инжењере који су им били пребегли. Оживео је трговину. Како Монголи нису били трговци, ангажовао је 450 најбољих муслиманских и хинду трговаца. Монголске старешине су биле неписмене.

Свака комуникација је морала да буде усмена. Да би осигурао да наредбе буду прецизно упамћене, старешине су их састављале у стиховима, помоћу устаљеног система који је сваки војник добро познавао. Непроменљива мелодија и песничка рима је обезбеђивала савршено преношење наредби. Генијалност ове идеје проширио је и на примену закона у народу. Нису га занимали записи о сопственим достигнућима, као ни славопојке о његовој величини. Џингис Кан је много плакао у јавности и то на најмањи повод. Плакао је у страху, бесу и тузи. Учио је синове да не говоре много. Само оно што мора да се каже. Вођа се не исказује речима него делима. Нагласио је важност визије, циља и плана. Сматрао је да вођа не може да буде срећан ако његов народ није срећан. Џингис Кан се скромно понашао и једноставно живео. Да ли наши будући државници могу нешто да науче од њега? Требају нам државници за спас Србије. Политичари су мрачна прошлост.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *