Како је Душан Петровић „демократски“ пљачкао преко „Интер-копа“

Предузеће Интер-коп из Шапца је под заштитом некадашње власти ојадило банке за око 50 милиона евра, остало дужно кооперантима и из државног буџета покрало десетине милиона евра.

Новац је највећим делом отишао бившем врху Демократске странке и Душану Петровићу, али ни нова власт не показује интерес да расветли ову аферу.

Нови властодршци се из овог случаја уче како се лагодно краду паре, а народ плаћа њихово „школовање“.

Интер-коп је са собом, у стечај, повукао још најмање двадесет шабачких предузећа, и оставио без посла још најмање две хиљаде радника.

 

Предузеће Интер-коп основано је 1991. године и регистровано на адреси Београдски пут ББ, насеље Мишар у Шапцу.

По консолидованом финансијском извештају за 2011. годину оно је остварило чист добитак од 178.645.000 динара и запошљавало 1.264 радника.

По извештају Министарства грађевинарства и урбанизма од почетка септембра 2012. Интер-коп је био у блокади за 2,5 милијарди динара.

Кратак је пут од милијардера до просјака, бар у Србији и бар за оне који свој успех дугују политичарима на власти.

По извештају Агенције за привредне регистре (АПР) једини власник Интер-копа са уплаћеним новчаним капиталом од 150.602,41 динара на дан 17. јануара 2005. јесте Раде Николић, док је директор Саво Крунић.

У Надзорном одбору су Сања Николић и Александар Становић.

Добро обавештени, међутим, тврде да иза Интер-копа фактички стоји Мирослав Богићевић,власник Фармакома МБ и незасити тајкун из Шапца.

Такође, тврди се да је пројекат Интер-коп осмислио Душан Петровић, некадашњи министар правде, па пољопривреде, такође из Шапца.

Управо због блискости овог политичара, коме је у пословним круговима надимак Мистер 10 одсто, по проценту који је за себе узимао од сваког посла, Интер-коп је кренуо низбрдо и то оног тренутка када је Петровић не само изгубио министарску фотељу, већ и ушао у сукоб са актуелним врхом Демократске странке који држи двојац Драган Ђилас и Бојан Пајтић.

У овој информацији, се у суштини, крије разлог пропасти Интер-копа, будући да се у поменутом извештају Министарства грађевинарства Србије, тврди како је највећи дужник Интер-копа покрајински Фонд за капитална улагања, који држи Бојан Пајтић.

Док је Интер-коп још био у милости жутих властодржаца, прича је текла сасвим другачије.

У свом писму државном тужиоцу Загорки Доловац, министру одбране Драгану Шутановцу и још неким министрима и самој влади Србије од јуна 2010. група полицијских службеника из Шапца између осталог пише: „Потребно је проверити пословање фирми: Интер-коп, Голуб-петрол, Ламела, Max Petrol, Топ Шпед, Ајант, Дуга, Мики турс, Бане турс итд.

Ту ћете наићи на велики број злоупотреба службеног положаја, фалсификовања службених исправа, фалсификовања фактура, кријумчарења нафте и наравно утаја пореза, као и других кривичних дела!“

На овај допис нико од државних функционера никада није реаговао.

И Синдикат радника Новог Београда крајем маја 2011. године јавно објављује да Душан „10 Одсто“ Петровић обрће милионе евра преко следећих предузећа: Интер-коп. Директора Саве Крунића, Топ-калк из Јазовника, Алфа РС, Про-калк, Водотерм, Ауто Италија…

У време када је Душан Петровић био у врху ДС-а ни Београдска власт није била гадљива на милионе евра које је крала преко Интер-копа.

Тако је ово предузеће учествовало и у реконструкцији београдског Булевара краља Александра, а за те радове је из градског буџета плаћено 17 милиона евра.

Накнадним проверама је утврђено да су радови вредни једва 11 милона евра, односно да су извођачи радова, па тако и шабачка фирма, надуваним рачунима противправно присвојили око шест милиона евра.

Афера је, као и обично, заташкана.

Интер-коп је био и извођач радова на једном скоро заборављеном новом „Скадру на Бојани“, односно Главном поштанском центру за Београд, изграђеном на 30.000 квадратних метара у Земуну.

За овај подухват Поште Србије су извођачу радова платиле 15 милиона евра, али објекат и даље није у функцијииако је претходна власт обећавала да ће да проради најкасније до краја 2012.

Очигледно је да се „фушерило“ на сваком месту како би што је могуће више новца од инвестиције отишло Душану Петровићу и осталима из врха ДС-а, па тако Интер-коп није ни завршио започете радове.

Урађена је, у ствари, само фасада коју је у предизборној кампањи обишла стара влада на челу са Мирком Цветковићем.

У 2006. је Интеркоп имао пословни приход у висини од 2.192.690.000 динара, следеће године он нараста на 3.856.430.000, у 2008. то је већ 5.092.130.000. У 2009. години, пошто су смањени државни приходи услед светске кризе, опала је и зарада Интеркопа, који ту годину завршава са ипак импресивном сумом од 5.049.481.000 динара.

За само три године власти Тадићеве екипе, Интеркоп је дуплирао своје приходе.

И из овога се види колико је ово предузеће било блиско срцу, али и новчаницима оних који су својевремено водили државу.

 

Највећа пљачка, међутим, одиграла се у финансијском сектору и то опет уз помоћ Петровића и екипе из врха ДС-а, а ове махинације не улазе у годишње извештаје и немогуће је ући им у траг преко АПР-а.

Интер-коп је у овом тренутку разним банкама у Србији дужан укупно 22.662.777 евра и 2.881.871.637 динара, без икаквог изгледа да тај новац икада врати.

Највише је шабачко предузеће узело од Комерцијалне банке: 8.500.000 евра и 320.000.000 динара.

Најгоре је, међутим прошла ионако слаба Српска банка која је изгубила 1.500.000 евра и 554.000.000 динара.

Српска банка је акционарско друштво, где држава има 98 одсто акција и самим тим потпуну контролу над њеним пословањем.

Председник извршног одбора банке је Иван Маричић, који је на то место дошао 2009. године са функције директора Управе за трезор Министарства финансија.

Чланови Извршног одбора су Иван Ристић и Соња Зигова Ковачевић, која је претходно била помоћник директора Управе трезора.

Оваква директорска тројка потекла испод скута Млађана Динкића није ни хтела, али ни моглада властима каже „не“ и одбије давање неког кредита Интер-копу.

Председница Управног одбора Српске банке је Биљана Јањић, из брокерске куће Медиоланум, чланови су: Бранка Средојевић, Тања Васиљевић, Видосава Џагић и Зоран Богетић (професор Економског факултета и стални саветник предузећа Montecco Inc.).

Српску банку, која и онако спада у мале банке у Србији (приход у 2011. години 262.160.000 динара), губитак око седам милиона евра, колико је узео Интер-коптешко ће уздрмати.

Постоји велика шанса да ће на крају, исто као и у случају Агробанке, цео трошак сносити обични грађани Србије, док ће Душан „10 одсто“ Петровић, Мирослав Богићевић, Раде Николић и остали проћи некажњено.

Вреди још напоменути да је и Фонд за развој Србије Интер-копу поклонио 200.000.000 динара, али није јасно по ком основу.

У сваком случају, пљачка преко Интер-копа угрожава опстанак 14 банака и двадесетак предузећа (коопераната) из Србије којима је ово предузеће остало дужно.

Исто тако, угрожено је тренутно око 2.000 радника и њихових породица којима је једини приход била плата зарађена у овом шабачком предузећу, а коју примају са вишемесечним закашњењем, ако је уопште и приме.

 

Обавезе Интер-коп, Мишар, Шабац, према банкама са стањем на дан 1. јануара 2012. године званично износе:

Комерцијална банка 8.500.000 евра и 320.000.000 динара, Hypo Alpe Adria 4.600.000 евра, Чачанска банка 4.182.777 евра, Сociete G.B. 2.280.000 евра, Eurobank милион евра, Erste bank 600.000 евра, Српска банка 1.500.000 евра и 554.000.000 динара, УББ 550.000.000 динара, Поштанска штедионица 500.000.000 динара, АИК банка 298.400.000 динара, Уникредит банк 200.000.000 динара, Фонд за развој Србије 200.000.000 динара, Credy banka 119.471.637 динара, Raiffeisen bank 100.000.000 динара, Јумбес банка 40.000.000 динара.

Укупно обавезе по кредитима износе 22.662.777 евра и још 2.881.871.637 динара.

С обзиром да су највећи пласмани Српске банке ишли Интер-копу, али и Фармакому МБ, постојао је шаљиви предлог да се ова банка преименује у Шабачку банку.

 

Љубодраг Ристић је јула 2012. објаснио систем крађе на свом блогу:

„Године 2004. био сам ангажован од стране компаније Дунав осигурање, поред осталих послова и на сагледавању узрока пожара у приватном предузећу Уно Мартин у Мишару, па у предузећу Меламин или Меламин ДЈ – никада нисам успео да утврдим о којем се предузећу радило.

Молили ме људи из Дунава да помогнем јер, говорили су ми да Душан Петровић (адвокат из Шапца) са групом тајкуна које је сам клонирао, преко компаније Дунав Осигурање финансира Демократску странку, не заборављајући наравно ни своје интересе….

Они су инстриуисани, јер то сами никада не би знали, да од Душана Петровића унапред добију сигурне пословеПо вољи ДС!

Онда осигурају вајну и сву другу имовину, на лажњака, које се зове надосигурање.

Онда оду у Банку (а све унапред договорено са Душаном Петровићем и братијом) и добију кредите, по принципу узми Аго колико ти драго!

Душан Петровић зна шта је винкулација полиса осигурања, они немају појма, они само глуме пословне људе, а по образовању они су тачка, односно најпростији геометријски облик који настаје када оловка само падне на белу подлогу.

Дакле, узму кредит, а гаранција за враћање истог је полиса осигурања.

Имовина се, ради добијања што већег кредита, осигура на знатно вишу вредност него што стварно јесте.

Кредити се уредно сервисирају, јер су послови унапред добијени, све је формално по закону, а уствари све је врхунски криминал…

А Богићевић и даље ведри и облачи, а поред њега по истом принципу, и преварант из Републике Српске, власник фирме (де иуре) Интер коп, све под окриљем анђела – заштитника и чувара Душана Петровића“.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *