ИНТЕРВЈУ, ЛЕГИЈА 2. ДЕО: Чеда је од 2000-те био умешан у све, политичке преваре, криминалне радње…

Аутор: Љиљана Кековић

Ако хоћеш да знаш каква је нека држава, гледај само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и поштених људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на слободи. То ће ти најбоље казати све о тој држави, тим речима завршио је интервју Експресу најпознатији српски затвореник

Legija na sudjenju

У завршној речи пред Специјалним судом доста сте говорили о Дејану Миленковићу Багзију и његовом покушају атентата на премијера код хале Лимес. Ко је од политичара и полицајаца заташкао тај случај? По чијем је налогу Багзи кренуо камионом на Ђинђића?

– Па јасно је било да је Багзијева прича шупља, он је испричао једну причу, док је обезбеђење премијера испричало другачију верзију. Ко је њега пустио из притвора, па то је лако проверљиво, само нека погледају списе из тих предмета и видеће ко је потписао које решење. Тако ће се доћи и до оног ко је омогућио његово пуштање после привођења. Исто важи и за то ко је у септембру 2001. из притвора пустио Душана Спасојевића.

Љубиша Буха Чуме постао је први сведок сарадник, а на основу његовог исказа изречене су осуђујуће пресуде. Објасните нам ко је Чуме, каква је његова улога у српском криминалу, бизнису, у односима са Ђинђићем и српским полицајцима? Са којом је службом Чуме био на вези? Каква је веза бившег шеф УКП Миловића и Чумета?

– Љубиша Буха Чуме је у то време био „златни дечко“ тужилаштва. Пре тога је био доушник Службе, намештао је конкуренцију да би њему прогледали кроз прсте. По законској дефиницији он никако није могао да добије статус сведока сарадника. Међутим, пошто је он у то време био миљеник Родољуба Миловића, онда је то завршено. Шта више, апсурдно је да је он имао статус сведока сарадника и у предмету Ђинђић, иако са тиме није имао никакве везе, нити је имао било каквих конкретних информација. Међутим, кад живите у времену државног бандитизма, онда очигледно све може. Све то што ме питате о улози Чумета на криминалној сцени се зна. Његова прича коју је покушао да протури на разним суђењима, како је он само био продавац половних аутомобила, је прича за малу децу. Уосталом, ако он није признао ни једно криминално дело, а што је морао да би добио статус сведока сарадника, зашто му је тај статус и додељен. Могао је да буде обичан сведок. Он није оптужен ни за једно кривично дело. Испало је да се ради о пословном човеку, који је, ето, како он сам каже, желео да помогне држави. Ето, таква је прича пласирана у јавности. И ево, и дан данас држава не зна шта ће да ради с њим. Желели би да га се реше, а не знају како, јер се плаше шта би све могао да каже ако проговори о разноразним диловима које је правио свих ових година, Као, држе га у притвору због прекуцане шасије, а овамо пуштају убице на наногицу. То је апсурд ове земље.

Која се све убиства приписују Љубиши Бухи Чумету?

– Знате шта, нисам ја дежурна баба сера па да причам и откривам ко је кога убио и када. Све се то зна, о томе постоје материјални докази, а сад што надлежни органи то неће да чачкају, јер не знају шта би могло да се ишчачка, то није питање за мене. Ако хоће да реше ту причу, онда морају да престану да калкулишу и да отворе ормар, па који костур испадне, испао је.

Објасните ко Вас је 5. октобра спојио са Ђинђићем? Шта сте приликом тог првог сусрета договорили?

– Данас је свима потпуно јасно да се 5. октобра десио државни удар који је био унапред добро припремљен. То је било јасно и нама у Јединици. Једини договор који је те ноћи 5. на 6. постигнут је био да не смеју да нападају војску полицију и седиште МУПа и Службе. Ђинђић је то дословно схватио и испоштовао. До тог састанка је дошло тако што су Љубиша Буха Чуме и Душан Спасојевић направили један лукав маневар. Мени су рекли да Ђинђић тражи да се састане са мном, а њему су рекли да ја тражим да се видим са њим. Тако су они себе промовисали у важне карике тог догађаја. То је било време у којем је луд збуњеног и они су тога били свесни. Све остале приче које се потурају немају благе везе са истином.

Какав је Ваш однос био у наредне две ипо године?

Ја сам са Ђинђићем имао коректан однос. Не могу да кажем да смо били пријатељи, али смо се међусобно веома уважавали. Кад год би он имао неки проблем, он би ме позвао да му помогнем да га реши. То се, наравно, није свиђало неким људима из његовог најближег окружења. Мислим пре свега на Чеду и Бебу, који су ваљда умислили да само они имају тапију на њега и да сви остали морају да иду преко њих. Искрено, њих двојица су му нанели највише штете тако што су му ради својих приватних интереса радили иза леђа. Слично се данас догађа и Вучићу „главе ће му доћи његови“.

Да ли је ЈСО сама ухапсила Слободана Милошевића, или је учествовао и „земунски клан“? Ако није, ко је и зашто подвалио такву причу?

– Јединица није имала никакве везе са тим срамним чином. Једини задатак Јединице те ноћи био је да преузме обезбеђење тог објекта, пошто је војска добила налог да се повуче и препусти тај објект МУП-у. Наравно, неко је те ноћи намерно хтео да изазове оружани сукоб између војске и нас. Само хладне главе нас неколицине су спречиле да до тог сукоба дође. Онај идиот Горан Петровић је потпуно сумануто и мимо сваког резона командовао напад на објекат, иако за тиме није било потребе. Резултат такве сумануте одлуке је био један рањени припадник и један цивил. Срећом, ја сам на време схватио у шта нас гурају и прекинуо сам то лудило. Те вечери сам умало погинуо. Метак испаљен из виле Мир ме је окрзнуо по врату и само луда срећа ме је сачувала те ноћи. И дан данас чувам ту јакну са капуљачом кроз коју је метак прошао. Те ноћи сам се и видео са председником Милошевићем и касније омогућио мирну комуникацију између њега и надлежних органа. Они су послали Чеду на те преговоре, што је био чист цинизам. Информација да је у том догађају учествовао Земунски клан је класична подметачина која је осмишљена много раније, јер једино тако су могли да узму новац за Милошевића, односно 5 МИЛИОНА ДОЛАРА, колико је давано за његово хапшење. Јер ако су га ухапсили државни органи, онда не би могле паре да се узму. Зато је пуштена прича о „земунцима“. Зато су нас и послали у цивилној одећи уместо у униформама за интервенцију које су увек носили приликом ангажовања. Требало је те ноћи да глумимо „земунце“. Примера ради, тај фамозни Земунски клан у то време није ни постојао. Та група око Спасојевића настаје тек у августу 2002. године када се Спасојевић разишао са његовим дотадашњим шефом Чуметом. Тако да је то само још један пример подметања лажних информација широј јавности.

Опет сте у центру пажње јавности због случаја Ћурувија, овај пут као сведок. Да ли мислите да је Ваш исказ о наводној умешаности Радета Марковића у убиство Ћурувије неспоран доказ за осуђујућу пресуду? Окривили сте Марковића, а у интервјуу Гласу јавности пре осам година рекли сте да он са тим случајем, као и Мира Марковић, нема никакве везе. Рекли сте да су убице Зоран Ристовић Прика и Лука, те да је Служба била логостика. Откуд сад откривате кривце Марковића, Радоњића, Курака и Ромића?

– Било би мало лицемерно са моје стране да сад ја преко новина коментаришем поступак који је у току и у коме ја требам да сведочим. Како неки кажу, као кључни сведок. Нити сам ја кључни сведок у том поступку, нити ја имам конкретна сазнања о том случају. Ја сам само изнео оно што ми је познато. Да ли је то валидно или не, о томе ће свакако одлучити судско веће. Као што ни пре осам година, када сам дао интервју Гласу јавности, нисам никога оптужио, нисам то урадио ни у свом исказу који сам дао поводом тог догађаја. То што су се неки брзопотезно истрчали у медијима није питање за мене, већ за њих. Везано за покојнике Прику и Пејовића, нисам ја рекао да су они убили Ћурувију, већ је то изјавио тадашњи министар Михајловић. Ја сам само поновио оно што је он рекао на некој конференцији за медије.

Да ли је то освета Радету Марковићу за случај Стамболић у коме Вас је помињао?

– Немам никаквог разлога да се светим било коме, па ни Радету Марковићу. Он је тај исказ у случају Стамоблић дао да би му био додељен статус сведока сарадника. Они су од њега тражили да у то буде умешан и покојни Милошевић јер им је то требало. Једини начин да то тако уради је био да повеже мене и Милошевића. Касније је схватио да је преварен, искоришћен и злоупотребљен и повукао је тај исказ, али то на суду није прихваћено јер су они тај исказ сматрали за џек-пот. Причао сам са Марковићем касније око тога и све смо разјаснили. Тако да немам ни један разлог да се љутим на њега а још мање да се светим. Тада против државног бандитизма нисте могли много да урадите. Они су све спаковали како је њима одговарало.

Да ли је убиство Ивана Стамболића расветљено, или су извршиоци и мотиви тог убиства и даље непознати?

– Ништа није расветљено у том случају. Осим онога што је одговарало тадашњој власти. Тада је урађена једна невиђена подметачина на лицу места, где је преварен истражни судија кога су довукли из Сремске Митровице и коме су покушали да подметну неког, као Шаре Ненада. Када је судија тражила да се том лицу скине фантомка са главе речено је да не може због његове безбедности. Јер се лице плаши за безбедност своје деце. Шаре у то време није имао децу. Нити је био сведок сарадник, како је то представљено истражном судији. Тај статус је добио тек у септембру, а ово се дешавало крајем марта. Касније нам нису дозволили да као сведоке позовемо ни тог истражног судију нити полицајца који је наводно рекао том истом судији да се ради о Шаре Ненаду. Има ту свега. Требало би ми још десет страница да опишем. Све је то увидела и судија Врховног суда, већа које је у трећем степену одлучивало о правоснажности те пресуде. Судија Дрецун. Тако се звала судија која председавала тим већем. Касније је она поднела оставку јер, како је рекла, није желела да учествује у марифетлуцима који су се дешавали око тог предмета. Неки други су аванзовали. Шта рећи, тако то иде. Није Чуме тек тако рекао да је примарна гробница била на Авали. Нису нам дали ни да урадимо компарацију земљишта из те рупе у којој је пронађено тело. Да не говорим о деловима тела који су недостајали. Како могу да недостају ако је ту убијен и одмах закопан, осим ако није премештен из неке друге рупе у коју је мученик бачен.

Исто питање се односи и на злочин на Ибарској магистрали? Одлучите се и најзад откријте – да ли су га извршили припадници ЈСО или неко други? Зашто и по чијем налогу? Сматрате ли се изиграним у том предмету?

Ибарска магистрала је посебна прича. Четири пута су нам судили за то и сваки пут би више веће враћало пресуду на поновно суђење. Е, онда су нашли оног пијанца Милојевића који нам сад мудрује у Касационом суду, и пошто су га имали јер забрљао у случају Иларион, он је на крају пресудио. Осудио нас је на 40 година без икаквог законског упоришта за такву осуду. Наравно, после је награђен и сад је ту где је. Иначе, то је занимљиво како су годинама покушавали да прикажу како смо ми са нашим камионом, са све полицијским таблицама изазвали тај судар, а онда тај исти камион оставили на лицу места. Могли смо и личне карте да оставимо.

Каква је улога Јовице Станишића у претходно поменутим убиствима? Или у неким која нисмо поменули, на пример у убиству Баџе?

– Не знам ни за какву улогу Јовице Станишића у било којим убиствима.

Да ли сте од Јовице Станишића добијали налоге који нису били у складу са правилима Службе? Ако је било таквих налога, можете ли навести о чему се ради?

– Док сам био командант ЈСО за време Станишића, наређења сам искључиво добијао преко његових помоћника. Мени Јовица Станишић није издавао директно наредбе.

Ко је убио полицијског генерала Бошка Буху? Да ли је то заиста извела такозвана „Макина група или „земунски клан?

– Нити „Макина група“ нити Земунски клан имају било какве везе са тим убиством. За Макину групу то је доказано на суђењу када их је суд ослободио, ови други никада нису озбиљно ни довођењи у везу са тим случајем. Покушано је да се протуре приче како су „земунци“ то урадили, али то је више било по оном опробаном аутоматизму: „Кад су убили толико, онда можемо и ово да им прикачимо“. Покојни Буха је убијен јер је сазнао нешто није требало да сазна док је био на месту начелника београдске полиције. То убиство је наручено из тадашње полиције. То убиство и даље је енигма. Он и ја смо били пријатељи и ратни другови и жао ми је што се то десило.

Ко је убио радника ДБ Момира Гавриловића и зашто? По Вашим сазнањима, шта се сазнало у истрази тог убиства?

– Око тог убиства је било много разних прича и ниједна није тачна. Због тог убиства су се на тадашњој политичкој сцени догађали скоро тектонски поремећаји, али све су то само дневно-политичке подметачине и то убиство је коришћено за разне ствари. Чак су и мене оптуживали за то, узимали ми ДНК ради провере, иако тада нисам ни био у Србији. Прича у вези тог убиства није за новине…

У медијима су се пре извесног времена појавиле спекулације о томе да је ЈСО убила српске младиће у кафићу „Панда“ у Пећи децембра 1988. године. Да ли је то истина?

– Премијер Вучић је по мом мишљењу дао једну несмотрену изјаву и то је дало простора разним баба вангама да одмах направе разне теорије завере. Наравно, идеалан материјал за уплитање у ту причу је била и ЈСО, иако Јединица у време тог страшног догађаја није ни боравила на Косову и Метохији и то на изричит захтев међународне заједнице. Ми смо се повукли у октобру месецу, чим је договорено да ће на територију КиМ доћи страни посматрачи. Онај ко је пласирао такве приче није то урадио тек тако. Таква информација је имала јасан циљ, али то није први пут. Нама су покушавали свашта да прикаче, али нису увек успевали у томе. Јединица никада није вршила ратне злочине, нигде где је боравила. Увек смо поштовали и заробљене, а поготово цивиле. Е сад, хоће да нам кажу како смо убијали српску децу. Па ми смо за ту децу гинули и живот давали, али добро, болесни умови могу свашта. Мада, то вам је данашња Србија, данас су сви они који су били дезертери постали звезде. Сви који су тада збрисали из земље, данас пишу књиге о томе како су побегли. И они су сад као у праву, а будале су они који су ишли да се бију и чувају свој народ од клања. Зато, када би ви новинари радили свој посао како треба, а не само јурили за ексклузивом која ће да прода што већи тираж и дигне више прашине, живот у Србији би био много опуштенији.

На суђењу за такозвану побуну ЈСО Чеда Јовановић је био прилично неуверљив у свом сведочењу. Шта нам о том политичару можете рећи што је остало до сад непознато? О његовом односу са Вама, Душаном Спасојевићем, Ђинђићем?

– Знате шта, Чеда не делује уверљиво ни у животу, па како онда да делује на суђењу, када је сто пута ухваћен у лажи. Није ми јасно зашто се то толерише. Нема ту ништа што је непознато, Чедомир Јовановић је од 2000. био умешан у све, како у политичке преваре, тако и у све криминалне радње. Рецимо, он је поткупио оног слепца Банета Ивковића да изда Милошевића када се дешавало све око његовог хапшења. Дао му је пуну кесу пара пред Сашом Пејаковићем и преда мном на Топчидерској звезди. Милошевић је мислио да се све одвија како је договорено, а овај га је продао за тридесет сребрњака. Главни организатор пребацивања 600 килограма хероина из трезора Комерцијалне банке је био Чеда. После су рекли да то није тачно, али тачно је. Онда у оном лудилу није много њих смело о томе да прича, али данас је прича много другачија. Један од учесника у отмици Мишковића је, погађате, Чеда. Ко је извадио Спасојевића из затвора, па опет Чеда. Ко је сместио Макиној групи за убиство Бухе – Чеда. Ко је наручио Шљукино убиство – Чеда. И да не набрајам даље, морали би да штампати један лист само за Чедина срања. То је један тужна фигура која ће још тужније да заврши. Он је нанео више штете покојном премијеру него сви други заједно. На крају га је и продао.

Лидер СРС тврди да је Ђинђић хтео да се отараси Вас и Франка Симатовића, односно да вас обојицу ликвидира. Може се извести закључак да сте га Ви предухитрили. Да ли је то тачно? Или сте, по неким изворима, Ви требали да се у договору са премијером, обрачунате са вођама мафије, Чуметом и Спасојевићем?

– Заиста не знам одакле Шешељу те информације. Вероватно од Лауфера. Није било разлога да је Френки било каква опасност, за било кога, он се човек пензионисао. Живео је повучено и никога није угрожавао. Себе исто не видим у тој причи. Због чега би мене Ђинђић желео да ликвидира? Он и ја нисмо имали никакве сукобе. Те сукобе правили су други из нашег окружења. Стварали су злу крв. Био је један моменат негде у децембру 2002. године када су покушавали да нас посвађају, али то смо решили. За ово остало морате да питате ваше изворе. Ви новинари увек имате неке поверљиве изворе који вам пуне главу глупостима.

У каквим сте односима били са Луком Бојовићем, с обзиром да су медији годинама писали како је Лука извршавао Ваше налоге за убиства, а све због освете за убиство Жељка Ражнатаовића Аркана?

– Медији свашта пишу и то није никаква новост. Волите шкакљиве теме јер вам оне дижу тираже. Да ли је то истина, вас није много брига. Битно је да такве приче продају новине. Са Луком се познајем још из Гарде. Он је тада био млад војник. Касније смо се виђали углавном у зоо-врту. Он је долазио да посети оца, а ја сам волонтирао у врту. Бринуо сам се о тигрици Цици која је после расформирања Гарде предата врту. Не видим какве сам ја налоге могао да дајем Луки, није он био мој посилни, па да му ја издајем било шта. Он је живео свој живот, а ја свој.

Господине Улемек, да ли сте пре убиства премијера имали контакте са неким страним обавештајцима и каква је била природа тих контаката?

– Па ја и данас имам те контакте. Читав живот сам био у тим неким причама. То је био део мог посла и мог живота. Знате како се код на каже: „Дружба је дружба, а служба је служба.“

Са ове временске дистанце, кајете ли се што сте омогућили српској опозицији да 5. октобра дође на власт? Немојте само рећи да се тог дана десио народ и да то није могло да се спречи, ни са ЈСО, ни са војском…

– Ја 5. октобра никога нисам ни доводио на власт, нити сам некога скидао са власти, и немам зашто да се кајем. Мада ми данас многи у жалу кажу: „Е, да си 5. октобра скренуо десно уместо лево, данас би све било другачије“. Наравно да смо ми могли тог дана да разбијемо све оно пред скупштином. Руља вам је као крдо. Плашљива и неорганизована, али која би била цена тога? Шта би било 6. и 7. и да ли би нам био потребан после свега шта нам се издешавало, грађански рат, румунски сценарио? Зашто, да би неко дошао или сишао са власти. Нека, хвала, ја такву одговорност на себе нисам хтео да преузмем.
Тог дана се десила класична криза лидерства, а када се то деси то је поуздан индикатор пропадања нација. Тако је и било у годинама које су дошле. Хегел је у свом делу „Филозофија историје“ између осталог написао: „Народ који једном испуни историјску мисију, ако не препозна дух времена, може прећи у статус неисторијског“. То се нама десило тог дана. Нисмо препознали дух времена које долази. На сахрани Влајка Стоиљковића 2002. године срео сам неке социјалисте, који су ми онако више у шали рекли. „Издаде ти нас 5. октобра“. Питао сам их: „Па шта је требало, да побијем пет хиљада људи да би ви остали на власти?!“. То вам је тако код нас у Србији, час посла вас прогласе за издајника. Данас сви пљују Јединицу, а 90 посто њих не зна шта је све та Јединица урадила за ову државу и овај народ. Ми нисмо седели у кругу двојке и кењали ко баба сере, него смо били тамо где је требало. Време и историја ће показати да су се многи о нас више огрешили него што смо ми заиста били криви и грешни, али то није ништа ново. Кад су могли да одјебу једног војводу Мишића, што не би и једног Легију.

Очекујете ли ревизију судских поступака у којима сте осуђени и Ви и припадници ЈСО?

– Не очекујем, не зато што то правно није изводљиво, шта више, то би било корисно за читаво друштво, али за то нико нема муда. Што би неко правио ревизију, свима њима је добро. Нас ко јебе, ми смо одувек били само топовско месо.

 

Експрес




2 коментара

  1. васиљка дожић

    Ревизија мора бити сав народ зна да су Легија и Звездан невини,да је власт имала страх од јаке ЈСО и Легије и зато је ухапшен.Све док се не подвргну ревизији сви предмети у којима су осуђени невини по налогу џелата у овој земљи ће бити хаос.ЛЕГИЈА и Звездан морају изаћи н слободу и са слободе да докажу своју невиност и буду сведоци за много неразјашњених случајева.! НАШЕ СУДИЈЕ БОЛУЈУ ОД МОРАЛНЕ ТУПОСТИ!

  2. ivana

    dokle ce ovaj covek da robija nevin? jasno je ko dan da ni on a ni zvezdan nemaju veze sa svim tim za sta ih optuzuju….da li je moguce da iko veruje u sve ono sto je plasirano u medijima za poslednjih 13 god koliko otvoreno traje hajka…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *