Европа у крвавим говнима

Пише: Томислав Црнојевић

eu
„ЕУ – пропаст Европе“

Наслов овог текста је, претеће, бизаран и сурово истинит!
…Додуше, и осуђен на презир говнарског слоја људске популације која се саблажњава од сваке „прејаке речи“, а с осмехом блазираног идиота има разумевања за све злочине и недела овога света.

Томислав Црнојевић

Томислав Црнојевић

Просто се најежим од грозоморне реалности у коју смо гурнути вољом, бездушне, шаке моћника и трулих богаташа који су цео свет узели под своје. Тероризам је постао савремени облик њиховог владања над нама који се, и буквално, третирамо као овце на њиховом ранчу проклетих.
У Бриселу су ових дана изведени терористички напади на неколико локација, убијено је преко 30 људи а рањено 230.
Пред нашим се очима одиграва туробна „игра бројева“ која ништа не значи. Боле само конкретна имена жртава, и то само њихове најближе. Сви ми, остали, смо публика из нужде – сведоци ужаса који су се у једном тренутку свог живота, стицајем сретних околности, нашли на бољем месту од „погрешног“. У овом часу, милиони људи лажно саосећају са бриселским жртвама.

Насловна страна немачког „Билда“ поводом аутотерористичког инцидента изгледа овако. Да, добро сам рекао – није грешка! Ради се о случају „аутотерористичког акта“ европских власти, условно речено - „против самих себе“. То је проверени и најсигурнији начин како се влада и манипулише масом која има мозак за једнократну употребу, да би њиме размишљала од данас до сутра. Још само они који немају, апсолутно, никакву представу о томе како функционише овај покварени свет овоземаљске дипломатије верују у инсценирани злочин као случајни догађај и „божију судбину“. Терор на улици за „кућну употребу“ има своје идеологе и стратеге, а тек онда ступају на сцену „непосредни извођачи радова“ са дуплим задатком. Први задатак је завести страх међу људe (кобајаги из освете), а све жртве тог „одрађеног“ терора сматрају се само колатерарном штетом. Коначни циљ у многоме превазилази сам почињени злочин и успутне жртве. А, други задатак је одвући пажњу на супротну страну од наручиоца злочина и онога коме је тај злочин био потребан за задовољење његових економских или политичких интереса. Међутим, врхунац шизофреније људског бића не зауставља се на самом чину бруталног злочина – то нам није довољно! Људска бића као да, увек, иду корак даље од свог ирационалног апсурда. Тако, на фотографији са насловне стране „Билда“ јасно видимо како се двоје љубе, док пострадали у агонији дозива помоћ из „другог плана“! Отворено се питам – ко је овде за жаљење, несретник који лежи и вапи за помоћ или „демонски пар људских идиота“ који се блажено љуби као да је на „меденом месецу“?!! И Срби сад треба да жале бриселске жртве, док „бриселске жртве“ ни саме себе не примећују! На крају крајева, закључак се намеће сам: „Свако нека жали кога хоће по својој нарави и савести, само једно вас молим – не терајте ме да плачем на силу и по диктату српских власти!“

Насловна страна немачког „Билда“ поводом аутотерористичког инцидента изгледа овако. Да, добро сам рекао – није грешка! Ради се о случају „аутотерористичког акта“ европских власти, условно речено – „против самих себе“. То је проверени и најсигурнији начин како се влада и манипулише масом која има мозак за једнократну употребу, да би њиме размишљала од данас до сутра.
Још само они који немају, апсолутно, никакву представу о томе како функционише овај покварени свет овоземаљске дипломатије верују у инсценирани злочин као случајни догађај и „божију судбину“.
Терор на улици за „кућну употребу“ има своје идеологе и стратеге, а тек онда ступају на сцену „непосредни извођачи радова“ са дуплим задатком. Први задатак је завести страх међу људe (кобајаги из освете), а све жртве тог „одрађеног“ терора сматрају се само колатерарном штетом. Коначни циљ у многоме превазилази сам почињени злочин и успутне жртве.
А, други задатак је одвући пажњу на супротну страну од наручиоца злочина и онога коме је тај злочин био потребан за задовољење његових економских или политичких интереса.
Међутим, врхунац шизофреније људског бића не зауставља се на самом чину бруталног злочина – то нам није довољно! Људска бића као да, увек, иду корак даље од свог ирационалног апсурда. Тако, на фотографији са насловне стране „Билда“ јасно видимо како се двоје љубе, док пострадали у агонији дозива помоћ из „другог плана“!
Отворено се питам – ко је овде за жаљење, несретник који лежи и вапи за помоћ или „демонски пар људских идиота“ који се блажено љуби као да је на „меденом месецу“?!!
И Срби сад треба да жале бриселске жртве, док „бриселске жртве“ ни саме себе не примећују!
На крају крајева, закључак се намеће сам: „Свако нека жали кога хоће по својој нарави и савести, само једно вас молим – не терајте ме да плачем на силу и по диктату српских власти!“

Морална хипокризија сурвала се у најдубље катакомбе етичког суноврата биолошке јединке која се „човеком“ зове.
Просто, не знаш шта је суровије – бити актер збивања у овом, опаком, свету гладијаторске сценографије или статиста који сажаљева мртве без емоција и суза, уз дирљиве речи празних осећања.
Немачки „Билд“ преко читаве насловне стране доноси наслов „Ми смо у рату“. А српски „Курир“ дупеулизивачки цмиздри још „маснијим“ словима – „Европа је у рату“. Да ли то подгузне, јаничарске, муве издане Србије плачу над туђом несрећом или до последњег уложеног цента оплакују судбину свог бездушног окупатора?!
Бриселска бол у српским недрима, белгијска трагедија у срцу прокаженог Србина – Боже, која патолошка катарза!
Док смо скапали под кишом бомби које су по нама сејале карцином и леукемију, у бољем случају – на лицу места нас убијале; Брисел и Белгија су трљали руке и цијукали од среће!
…А, није баш нешто ни белгијски народ патио због агоније, тамо, неких, „дивљака“ са Балкана! И што је најлуђе од свега – они отворено, и увек, изражавају мржњу према Србима и Србији, без пардона и увијања. Белгијанци и дефинитивно немају емпатија према српству, и то ни у једној форми духовне и материјалне димензије.
Осврнимо се само како нам суде њихове судије, и то без обзира о којем спорту је реч – никада нам, људски, нису одсудили ни једну утакмицу! И никада нам нису судили, а да нас нису брутално покрали!
О кубикажи злочина „Брисела“ према Србима и Србији безочна је перверзија и трошити речи! Ако икога треба да жалимо – морамо жалити сами себе и свој бизарни усуд да је Србин Србину највећи непријатељ!
Веће туге нам не треба, нити она за нас игде већа постоји под овом капом небеском!
…Србин Србину је Адолф Хитлер и злокобни Геринг – ужасно зло што из заседе вреба!
…Србин је Србину неподношљив терет – казна до Неба!

Наградно питање за 1 динар Ко је родоначелник тероризма на планети, Земљи, и главни извозник терора на све четири стране света? ...И додатно питање за релаксацију ума: „Мислите ли да су карикатуристи глупи и необавештени људи?

Наградно питање за 1 динар
Ко је родоначелник тероризма на планети, Земљи, и главни извозник терора на све четири стране света?
…И додатно питање за релаксацију ума: „Мислите ли да су карикатуристи глупи и необавештени људи?

…Србин Србину је ћифут и каурин, сурови султан Мурат!
…Србин Србину је Јуда и џелат!
…Србин је Србину камен за вратом и нож у леђима!
…Србин је Србину отров у чаши и гуја у недрима!
…Србин Србину је оптужница и пресуда – ако не верујете мени, читајте Стерију и Нушића.
И, гледајте у очи све српске режиме од Броза до Вучића!
…Србин Србина вечито издаје и за „шаку пиринча“ ђаволу подводи!
…Србин Србину увек јаму копа, и најближу својту на вешала одводи!
…Србин Србину главу скида да би своје дупе спасио!
…Србин Србина у пакао гура да би свој душу у лажном рају скрасио!
…Србин Србина продаје по кили живе ваге, за сваки понуђени цент и посрани долар!
…Србин Србину живот упропашћује, док своју срећу претвара у кошмар!
…Србин Србину прети из празног убеђења!
…Србин Србина лаже од рођења!

Једна од жртви терористичког напада у Бриселу... Свако нормалан ужаснуће се на овај призор и осудиће сваки злочин над недужним човеком, без обзира где се догодио – у Бриселу или на „крају света“! И свако нормалан ко види ову слику, макар и у новинама а камоли уживо, саосећаће са овим рањеним човеком дубоко из свог унутрашњег бића – и поделиће његову бол колико је то реално могуће. Али, свако нормалан, нема ни једног разлога да се, у овом случају, сажали над Белгијом и Бриселом – јер, и врабци на грани већ „цвркућу“ о томе да су Белгија и Брисел осиње гнездо светске неправде. И Брисел, овде, није никаква жртва – чак, шта више, он је главни политички кривац за све ово што се једног кобног дана у њему догодило. ...Зато, Вучићу, мани се тих мантри и свих бриселских књига жалости! Ако, већ, толико жалиш све те пострадале људе онда их материјално помози! Учини да им ране лакше зарасту, а породицама мртвих финансијски помози, бар онолико колико је то у твојој реалној моћи! Овако, ружно је да их „оплакујеш“ само пред телевизијским камерама. Али, сви ми знамо за јадац – све је то, обичан, политички маркетинг и откад је света и века крвници су жртвама ишли на сахрану. Али, да не би било забуне, нико уопште и не сумња да ти са овим страшним догађајем никакве везе немаш – међутим, сви ми добро знамо да са тим злочином, итекако, имају везе твоји политички саветници! ...Ајде, буди лаф у срцу – па, кажи да лажем!!!

Једна од жртви терористичког напада у Бриселу…
Свако нормалан ужаснуће се на овај призор и осудиће сваки злочин над недужним човеком, без обзира где се догодио – у Бриселу или на „крају света“!
И свако нормалан ко види ову слику, макар и у новинама а камоли уживо, саосећаће са овим рањеним човеком дубоко из свог унутрашњег бића – и поделиће његову бол колико је то реално могуће.
Али, свако нормалан, нема ни једног разлога да се, у овом случају, сажали над Белгијом и Бриселом – јер, и врабци на грани већ „цвркућу“ о томе да су Белгија и Брисел осиње гнездо светске неправде.
И Брисел, овде, није никаква жртва – чак, шта више, он је главни политички кривац за све ово што се једног кобног дана у њему догодило.
…Зато, Вучићу, мани се тих мантри и свих бриселских књига жалости! Ако, већ, толико жалиш све те пострадале људе онда их материјално помози! Учини да им ране лакше зарасту, а породицама мртвих финансијски помози, бар онолико колико је то у твојој реалној моћи!
Овако, ружно је да их „оплакујеш“ само пред телевизијским камерама. Али, сви ми знамо за јадац – све је то, обичан, политички маркетинг и откад је света и века крвници су жртвама ишли на сахрану.
Али, да не би било забуне, нико уопште и не сумња да ти са овим страшним догађајем никакве везе немаш – међутим, сви ми добро знамо да са тим злочином, итекако, имају везе твоји политички саветници!
…Ајде, буди лаф у срцу – па, кажи да лажем!!!

…И, молим вас, немојте да ми пљујете у очи – јер,  мене више нико не може да превари!
Из истог лонца смо јели – а, онда су нас продали!
…Рођена браћа – разбраћа!
Исто презиме носимо – а, своју веру смо издали!
…Од исте мајке и оца – једни остали с Богом, а други ђавола призвали!
…Даа, ја сам „издано дете“ с југословенског згаришта!
…И добро знам шта говорим – Србин Србину је највећи Хрват и усташа!

*  *  *

Београдски „Блиц“ иде корак даље – истим насловом се придружује својој „сестри нарикачи“ испољавајући своју патетичну забринутост у поднаслову се питајући „…можемо ли победити“?
…А, ја питам – као и сви мислећи људи што мисле својом главом: „Ко да победи?! И, ко смо то – „ми“?! Јесу ли то, Срби, једнаке жртве и у Београду, и у Бриселу, и на Косову и Метохији?! Морамо ли ми бити у свакој супи мирођија, и докле више поистовећивање са туђом патњом?! Зар нам је мало наше несреће и наших „дана жалости“?!

Не сећам се, нешто, када је то „Европа“ плакала са Србијом у њеним тешким данима док су јој бомбе за врат падале као „рођендански поклон!“ од исте те „Европе“, а још мање памтим када се то Белгија поистовећивала са тугом српских жртава?!
Међутим, свима је нама одавно већ јасно да је Србија, у међувремену, променила власничку структуру и постала приватни посед издајничке олигархије на власти. У Србији је, већ, одавно све на берзи – и то највише „на црној“!
Све је на продају – и све „испод цене“!
Највише се тргује нашим обесправљеним животима, нашом националном културом препарираном католичким и протестантским презиром, а о исмејаној мученичкој историји српског народа да и не говоримо.
Историја Србије продаје се за динар, а купује будзашто! Одавно, већ, лажирана и „флаширана“ са налепљеном етикетом фалсификованог произвођача, историја Србије одавно је постала предмет чикашке прохибиције забрањених вредности.
Србија је, у очима Запада, опасан отров у челичној епрувети. Истовремено, егзотични и анахрони, Срби су балван у оку зенице средњоевропске властеле – предмет поруге и презира истих оних чије жртве шизофрено оплакујемо по диктату једног лудог човека и још луђе власти!
…О, како је тешко рећи истину каква јесте – а, и још морбидније звучи када се опише речима!
…Упркос томе, морамо признати – Европа је, данас, у крвавим говнима!
Европа је у страху!
Европа је у жалости!
Европа је у курцу, у ропцу и короти!

...Куц – куц – куц! „Има ли кога код куће?! Добри људи, отворите ми врата, не бојте се нећу вам ништа – ја сам ваша савест! ...Уу-јааа, то сам јааа! Враћам се својој кући и доносим вам поклоне из Либије и Србије! Молим вас, отворите, да се договоримо о мојим следећим корацима! ...Из Москве су ме истерали, једва сам мртву главу извукла – а у Београду, луди Срби, с погачом ме испратили; једва су ме пустили! ...Отворите ми, рођаци, ви сте моја најближа фамилија и ја у овом загробном свету немам више никога сем вас овде у, Бриселу, и нешто оданих пријатеља у Америци, Француској, Ватикану, Енглеској, Холандији, Немачкој, Аустрији, Турској и по неким још земљама где цене и поштују култ моје личности?! ...Отворите ми, браћо – јебем вам живот! Немојте да их морам разваљивати сама!!!

…Куц – куц – куц!
„Има ли кога код куће?! Добри људи, отворите ми врата, не бојте се нећу вам
ништа – ја сам ваша савест!
…Уу-јааа, то сам јааа! Враћам се својој кући и доносим вам поклоне из Либије и Србије!
Молим вас, отворите, да се договоримо о мојим следећим корацима!
…Из Москве су ме истерали, једва сам мртву главу извукла – а у Београду, луди
Срби, с погачом ме испратили; једва су ме пустили!
…Отворите ми, рођаци, ви сте моја најближа фамилија и ја у овом загробном
свету немам више никога сем вас овде у, Бриселу, и нешто оданих пријатеља
у Америци, Француској, Ватикану, Енглеској, Холандији, Немачкој, Аустрији,
Турској и по неким још земљама где цене и поштују култ моје личности?!
…Отворите ми, браћо – јебем вам живот! Немојте да их морам разваљивати сама!!!

Европа је на коленима, као суманути факир што клечи на ексерима!
Европа је претња свакој здравој памети – мила мати, само, педерима!
Европа је на оптуженичкој клупи и пред „страшним судом“ историје – исте оне дроље с којом је у вечном курварлуку!
Европа је алиби сваком простаклуку!
Европа је у кошмару којег је сама себи испланирала, наручила и призвала!
Европа је од крви наше невине деце, вечито, себи топли џемпер штрикала!
Европа је мисао која је почела да се оплакује из љигавог самосажаљења!
Европа је лаж до нашег голог исребљења!
Европа је неуротични прст судбине који је стигао на своју наплату због, свог, луђачког нагона да се вечито гура у Божије око!
Европа је наша будућност која нас гледа с висине, уз опаки прекор – и, разроко!
Европа је зомби, мртво тело које хода с одрубљеном главом на стакленим ногама!
Европа је коб свакој оној будали која моли за милост аждају са крвавим рукама!
Европа је застрашујући избор људске судбине испред које стоји грех, а иза чијих се леђа назире зид за стрељање – исти онај којег, вечито, руши унутар себе а, неуморно, диже онима које не воли!
Европа је кошмар лажних обећања, џакузи у којем се купамо мртви и голи – и славимо смрт која нас боли!
…Да, Европа је у међувремену постала пресудом самој себи – испаљени метак у своје бездушно срце суманутог дивљака!
Европа је кућа пузајућих људи и ситних душа с лицем даждевњака!

Гледам Бога у очи и признајем да ружним и суровим речима описујем Европу, ту проклету конкубину, курву и дрољу наше националне историје. Српско православље и правдољубиви инат од армираног бетона (не мислим на онај ирационални и глупи), мада је и од њега грађен српски катрактер; дакле, ми – такве нарави,  никада нисмо били прихваћени од те рауберовске немани, од те разбојничке цивилизације која вечито паразитира на муци и несрећи другачијих од себе.
Вечито у ропском односу, од памтивека посвађани и од „Адама и Еве“ у вечном рату супротстављених интереса, Европа Србији никада није била чак ни добри комшија, а камо ли кућни пријатељ чију славу поштује!
Можете да ме убијете, набијете на колац и живог у црну земљу згазите – али, тако је одувек било, тако јесте и тако ће довека бити!
Узалуд свако наше упињуће разумевање и сви наши покушаји да се „збратимимо“ са својим џелатом!
…Јесте, Немац и Србин – могу бити пријатељи!

Александар Вучић, премијер Србије, за говорницом у Бриселу ...Ова карикатура најбоље објашњава како Вучића виде неки карикатуристи, али и сав мислећи свет који мисли својом главом. Пред јавним мњењем, у Србији, он се пред камерама показује као вук који режи, виче и завија, опомиње и прети, захтева и наређује. А, пред очима бриселских газди слика на екрану показује га као обичну овцу која питомо блеји за своје пастире. На овај начин даје нам се до знања да различито перцепирамо исфорсирану реалност у својој искривљеној свести. ...Јесмо ли ми, заиста, толики идиоти да не видимо шуму од дрвећа – или се, само, правимо луди да не знамо шта нам се спрема?! У оној бајци о Црвенкапици, Вук је појео и њу и бабу. А онда је наишао ловац – и остатак приче знамо. Бојим се да садржај наше „сурове басне“ у којој је новац Господ Бог, а ми људи само обичне ствари предвиђене за расход – нећемо бити те среће! ...Јер, ми смо одавно разоружали сваког ко носи пушку; а праћком се више не иде ни у лов на врабце. Црвенкапицу и њену баку спасио је ловац. А нас једино може, и то уз Божију помоћ, да спаси празан стомак!

Александар Вучић, премијер Србије, за говорницом у Бриселу
…Ова карикатура најбоље објашњава како Вучића виде неки карикатуристи, али и сав мислећи свет који мисли својом главом.
Пред јавним мњењем, у Србији, он се пред камерама показује као вук који режи, виче и завија, опомиње и прети, захтева и наређује.
А, пред очима бриселских газди слика на екрану показује га као обичну овцу која питомо блеји за своје пастире.
На овај начин даје нам се до знања да различито перцепирамо исфорсирану реалност у својој искривљеној свести.
…Јесмо ли ми, заиста, толики идиоти да не видимо шуму од дрвећа – или се, само, правимо луди да не знамо шта нам се спрема?!
У оној бајци о Црвенкапици, Вук је појео и њу и бабу. А онда је наишао ловац – и остатак приче знамо.
Бојим се да садржај наше „сурове басне“ у којој је новац Господ Бог, а ми људи само обичне ствари предвиђене за расход – нећемо бити те среће!
…Јер, ми смо одавно разоружали сваког ко носи пушку; а праћком се више не иде ни у лов на врабце.
Црвенкапицу и њену баку спасио је ловац. А нас једино може, и то уз Божију помоћ, да спаси празан стомак!

…И Србин с Енглезом може бити у Божијој љубави и блиском сродству – ма колико различити по свом „генетском склопу“!
…Али Србија са Немачком и Енглеском никада неће јахати на истом коњу, и никада неће припадати чак ни истој „ергели“ пастува – јер, Србија и Енглеска и Србија и Немачка два су потирућа, космичка, принципа који искључују једни друге!

Зашто је то тако – не питајте мене!
…Питајте Енглезе и Немце!

Онај ко то још није схватио, а пола je века „у гузицу спрцао“ – на лицу места нек се убије!

*  *  *

„Франкфуртер Ноје Пресе“ на насловној страни белим словима оплакује злу коб – „Дан терора“.
„Франкфуртер Алгемајне Цајтунг“ – Много мртвих у терористичком нападу“.
…А „Франкфуртер Рундшау“ објављује слику две загрљене девојке које се теше, и у наслову каже  – „Европа опет тугује“!

Никада нећу да заборавим дан када сам на насловној страни „Франкфуртер Ноје Пресе“ прочитао мали, неугледни, антрфиле исписан ситним словима у којем је писало „да је срушен руски авион у којем је погинуло више од двесто путника“. А онда се читаоци „великодушно“ обавештавају како се о тој несрећи више може прочитати на страни 9, или 7 – не сећам се више о којој је страни било реч!
Толико о моралу немачке штампе, њених новинара и „Европе“ као карикатуралне наказе!

Нико, али нико, тада није писао да је „Европа у рату“, да је „Европа нападнута“, да „Европа саосећа са Русијом“.
Сви су то доживели као, искључиво и једино, руску трагедију, па чак и зликовачки српски медији који из дана у дан, и то већ дуги низ деценија, сами себи пишу надргробно слово и бесрамни епитаф.
…И сада мене терате да оплакујем жртве свог непријатеља!
…И читаву Србију убеђујете да је трагедија у Бриселу и њезин бол!
…Ооо, вии одвратне курјакове слуге (Вук-курјак; Вучић-курјачић), па зар заиста мислите да мени и српском народу можете променити свест и геном – паа, ви сте неопеване будале и кретени!!!

Нее, никоме – и баш никоме, из ове издајничке камариле антисрпске идиотије која је узурпирала сав јавни живот у Србији, није пало на памет да би терористички чин над руским авионом могао бити пуцањ у Европу – испаљени куршум у европску цивилизацију тих тако финих и „продуховљених народа“!
За Европу и њене издајничке српске слуге Русија није део Европе, а Руси не заслужују да се једнако плаче и за њиховим жртвама!
Између Брисела и Москве космички је јаз, бездан који се не мери километрима и миљама – већ Божијом, мерном, јединицом која се зове „морални коефицијент“!
…Између актуелне српске власти, која је на најбруталнији начин издала свој народ и све своје Божије принципе, толики је понор да нас ни кости у гробу помирити неће!

Вучићу, кунем ти се својим животом; теби и свој твојој безумној сатрапији која ти служи – одговараћеш пред Богом, ако ти Срби не пресуде!!!
…А ове твоје подгузне муве што живе од смрада твојег бешчашча – због њих ће ђаво сазидати нови „круг пакла“, јер злочин којем сада служе надилази све остале!

Није ово претња, и сви ми знамо да се праћком не може јуришати на тенк!
…Али, јесте добронамерни коректив (у покушају) да се Богу дозовете!
…Еејјјј, Вучићу,  оно што радиш, уз богохулну подршку своје камариле проданих душа, а за рачун варвара у чију си замку упао – против Бога је и човека!

Зато те молим, тебе и твоје разбојничке гусаре са дипломатским имунитетом – престаните да пред Србима изигравате Бога – сви, ми, добро знамо да несрећи служите!

У великој су заблуди они који мисле да је ово што пишем, обична, шака чварака у масном „шканицлу“ – за понети!
…Сви ћемо ми, једнога дана, одавде отићи – само је разлика у томе што ће неке од нас ђаво собом однети!
И, опет ти се кунем, Александре Вучићу, у том самртном часу – ја нећу бити с вама, као што нисам ни сада!!!
…Не!
…Ја нисам Бог!
…Али, јесам „божји глас“ који до тебе, на жалост – не допире!

Франкфурт; 22. март. 2016. на дан Светог Алексија, Човека Божјег

Извор: Исток Православни http://istokpravoslavni.org/?p=26805




1 коментар

  1. 124C41

    Već se duže razmišljam da napišem svoje rešenje za spas Srbije, za koje smatram da bi bilo najdelotvornije, a to je:

    1. Da se vratimo svi Bogu, molitvi, postu, ispovesti, pričesti, pristustvo svake nedelje na liturgiji, da se celokupna nacija pokaje za svoje grehe.

    2. Da iz naših gradskih i seoskih života izbacimo paganizam(astrologiju,astronomiju,vračanje, gatanje, takozvane tradicije, običaje koje nemaju nikakve veze sa pravoslavljem i itd.), nema služenja Bogu i mamonu istovremeno, ima samo jedan gospodar, a sami odlučujemo kome će da služimo.

    3. Podhitno da se odreknemo svoje sujete i egoizma, zato što nas je to najviše duhovno raslabilo kao naciju(samo bacite pogled u svojoj bližoj okolini kolika ima sujetnih i egoističnih ljudi, to je rak rana ovog društva).

    4. Mi jesmo nebeski narod, ali moramo da shvatimo da smo to pogrešno shvatili reč „nebeski narod“, sebe smo stavili iznad svih, pa čak i iznad Boga, da smo mi najpametniji, najbolji i itd. ako to jesmo, zašto se onda ne zapitamo što nam toliko loše ide. Pa ide nam loše zato što nismo pokajnički narod, u odnosu na Ruse. Uporno tvrdimo da smo mi i Rusi slični, jesmo slični smo u nekim tačkama, a u nekim nismo, npr. kada je bila Litija Svetom Nikoli u Rusiji je bila dugačka kolona od 150km naroda, bilo je između 10 i 15 miliona Rusa na toj Litiji. A kod nas jedva da dođu 300 ljudi na nekoj Litiji bilo gde u Srbiji. To mora da se menja iz korena ako hoćemo da uspemo da se spasimo. Samo pogledajte dve stvari i biće vam jasno o čemu govorim, u spotu Amadeus Benda – Moja Zemlja na kraju spota piše „Bog i Žandarmerija čuvaju Srbiju“, znači Žandarmerija izjednačuje sebe sa Bogom, i druga stvar je to kada neko nekome kaže da treba da krene u Crkvu na liturgiju, da posti, ispoveda, pričešćuje, obično nađe izgovor ovakvog karaktera „Nisam ja toliko grešan, ima daleko grešnih ljudi od mene, nije meni potrebno to“, e to je upravo što nas razjeda prvo duhovno, a zatim i fizički.

    5. Mi stalno kukamo kako su nam partije uništile život, prvo smo bili kukali na Slobu, pa DOS, pa sad na SNS i stalno se vrtimo u krug, moramo da priznamo da smo mi to dozvolili, zašto, odgovor je prost, zato što NIKADA nismo umeli da procenimo ljude dovoljno da stvarno vidimo ko su ustvari ti ljudi. Ako se sećate protesta 90-tih godina protiv Slobe, kada je patrijarh Pavle bio molio masu ljudi da se raziđu i da idu kućama, da neće postići ništa na ulici, a narod mu je počeo da mu viče „Izdaja, Izdaja“, patrijarh Pavle nije bio zlonameran, on je samo hteo da upozori narod da promenom Slobe, ništa se neće promeniti u našoj zemlji. Ako hoćemo da promenimo političare, onda moramo da promenimo sebe na bolje, a onda sam siguran da ćemo moći da nađemo ljude koji bi bili spremni da se bore zajedno sa nama da vratimo našu napaćenu zemlju nazad na pravi put.

    6. Ja u svojoj okolini sam više puta bio čuo „Jao ovi Kinezi, šta nam rade, sve nas opljačkaše“, stalno prozivamo azijske zemlje da su loše, zašto to radimo, ja ne znam, ali znam sledeće da je Kina broj 1 u svetu po ekonomiji, da je otkupila više od 50% firmi i kompanija u Americi, da Amerikance drže za „alat“ u obveznicama, stalno se rugamo Azijatima, a polako na mudar i pametan način Kina preuzima svet u svoje ruke, preko EKONOMIJE. Zašto mi to ne radimo? Zašto im se rugamo i prozivamo da su opljačkali Srbiju? Železara Srbije je Amerikancima bila prodata za 1$, a Kinezima za 46 miliona dolara, zašto? Zašto naše tajne službe nikada nisu bile naučile da budu surove kao izraelski MOSAD? i imam još mnogo pitanja, a odgovor je jedan za koji smatram da je napribližnije tačan, a to su: sujeta, ego, poltronstvo, sebični lični interes, i bezbožništvo. Znamo da se rugamo drugima, a ne umemo da naučimo od drugih njihove vrline i da ih primenimo za našu državu i društvo, to je isto još jedna rak rana koja nas razjeda.

    Sve ovo što sam napisao ovde, ja se izvinjavam unapred svima ako sam nešto pogrešno rekao, i povredio vaša osećanja, ali sam jednostavno morao da napišem jednu gorku istinu, onako kako je ja vidim, i rešenje za sve naše probleme. Nadam se da ćete se složiti samnom, ili ne, to je vaš izbor, ali moramo svi da shvatimo jednu stvar, da bez Boga, molitve i pokajanja neće nam biti spasa, pa makar promenili i milione partija u sledećih 100 godina, pa čak da dovedemo i Putina da vlada Srbijom ne bi bilo bolje, moramo prvo sebe da promenimo na bolje kako bi nam krenulo u životu, inače nestaćemo kao narod.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *