Енглески шпијуни у врху српске државе

Пише: Доситеј Петровић

Британска обавештајна служба после Берлинског зида

Откако сам 1994. прочитао књигу „Нови шпијуни – Истражујући границе шпијунаже“ некадашњег одбрамбеног и безбедносног експерта лондонског „Сандеј тајмса“, касније једног од шефова агенције UPI у САД Џејмса Адамса, већ неколико пута се враћам теми из горњег наслова. Још једном ћу подсетити на проблем о коме јавност Србије треба да промисли. Убеђен сам да је наш национални суноврат тако драстичан и због тоталне инфилтрације страних елемената у само језгро државе.

Најлогичније је да су обавештајни напори таквог интензитета увек знак дубље стратегијске, али и ресурсне заинтересованости британске Круне за оно што их занима у будућој експлоатацији, слично заинтересованости за јужно-ирачку нафту, на пример. Рецимо експлоатационе резерве угљенокопа на Космету, или доказане резерве руде борит у Баљевцу на Ибру од импресивних 200 милијарди долара испитаних резерви. Већ је, уосталом, нека енглеска компанија ставила шапе на баљевачки борит, драгоцени материјал за израду материјала који се користи и у космосу. Колико се сећам, добили су концесију за бедних 130 милиона евра. И ето вам конкретизовања смисла активности њихових служби инфилтрираних дубоко у ткиво политичке класе Србије, и у овом историјском периоду једнако корумпираних као и њихових претходника на власти.

У књизи „Нови шпијуни – Истражујући границе шпијунаже“, досад у Србији никад демантованом извору, Џејмс Адамс је подробно анализирао многобројне доктринарне и организационе промене у водећим светским обавештајним службама од времена пада Берлинског зида. Моју пажњу и шок изазвале су нарочито стране 100 -101 у којима се говори о буџетима британске Тајне обавештајне службе (SIS). И у нашој земљи, као и свуда у свету, много познатије име за SIS је MI6. Ова служба одговорна је у британском систему безбедности за прикупљање обавештајних података у иностранству.
Како се та британска, легендарно ефикасна и опасна служба знатно променила од пада Берлинског зида, занимљиви су подаци и „опис посла“ MI6 у новим околностима. За MI6 је, као увек у новијој историји, уочљив непромењени, чак и увећани значај бившег југословенског простора.

Одмах цитирам пасус који би морао да нас све забрине. „Данас организација троши 15 одсто својих ресурса на бивши Совјетски Савез (у поредењу са 37 одсто на врхунцу Хладног рата), 15 одсто на Блиски исток, укључујући неке аспекте пролиферације генерално, 10 одсто на бившу Југославију (-сиц!), пет одсто на Јужну Африку, два одсто на Јапан, пет одсто на противнаркотичке делатности и пет одсто на прање новца… Први тест нове структуре десио се у Југославији, где је избио грађански рат 1991, пошто се земља поделила на три одвојене државе, Босну, Хрватску и Србију. У јануару 1991, SIS је водио неколико југословенских извора, и сви су били федерални функционери који нису познавали нове земље које су изрониле из расцепа њихове земље, и који нису могли да пруже никакву информацију својим (обавештајним) шефовима. Истовремено, креатори политике су желели информацију о разним фракцијама које су се појављивале, посебно о Србији која је сматрана највећом претњом за стабилност региона. У размаку од осамнаест месеци, SIS је успела да регрутује бројне изворе на високом нивоу војне и политичке структуре сва три протагониста у бившој Југославији. Ови извори Лондону су достављали непрекидни ток података које су потом прелазиле у британску владу, ОУН мировним преговарачима и Американцима… Србија је била традиционални изазов: пронаћи и водити изворе који могу да произведу поуздане и благовремене обавештајне податке.“

Књига је, иако објављена 1994. године, и те како актуелна зато што се шпијунске мреже никад не праве за инстант потребе, већ за дугорочно присуство. Нису Енглези из реда покаткад инспирисаних нација-импровизатора, попут Срба. Они вековима имају уходану систематичност и дугорочни напор да би се било успешно. Пословично изузетно обавештајно јаки Британци у Србији су имали своје агенте у државном и војном врху и у време Краљевине Југославије. Британци су плаћали немали број министара пред Други светски рат, на пример, о чему сведоче отворени нови досијеи из тог времена. Њихово подмукло вршљање по нашој трулој држави пред Други светски рат нам је запржило чорбу мартовских демонстрација 1941, које су биле њихово суштински антисрпско масло. Цинични Винстон Черчил је најпре плаћао српским агентима да се дигну против Хитлера, изгину улудо за циљеве британске круне, а онда покварено оставио српски народ и Краљевску војску у отаџбини на милост и немилост Коминтерни.

Србија је изгледа и дан-данас на обавештајном казану Британаца, па и у овим месецима кусамо њихове одурне чорбе. Нарочито су се трудили око косметске чорбе од које чемо ускоро дуго бљувати, а можда и зарадити неко ново тешко обољење државе – рецимо иреверзибилни распад кроз финална грицкања наше територије и суверенитета.

Наравно, највише кривим нашу политичку класу, и првенствено све оне који су били на кормилу државе у последњих 18 година, од времена пада Берлинског зида и реконструкције западних служби, у овом случају пре свега британске. (Тиме не мислим да и сви други не раде на нашем простору, напротив, али сада говоримо о по нас најопаснијој.) Међу лидерима земље највише је инфилтрирана енглеска обавештајна служба. То је рак-рана Србије и објашњење нашег дубоког непрекинутог понирања и суноврата.

Велика Британија је годинама инвестирала чак 10 одсто целокупног (огромног) буџета на наш простор, понајвише у Србију. Више пара по регионима троше једино на Русе и Блиски исток, али на нас дају, ако је веровати озбиљном Адамсу, чак дупло више него на један моћни Јапан, или на Јужну Африку. Зашто толико пара за овако гељаву, сиромашну, посвађану, разбуцану Србију, са алавим политичарима и корупцијом до гуше? Анализирајте само Ахтисаријев план, па ће све бити јасније.

Најлогичније је да су обавештајни напори таквог интензитета увек знак дубље стратегијске, али и ресурсне заинтересованости британске Круне за оно што их занима у будућој експлоатацији, слично заинтересованости за јужноирачку нафту, на пример. Рецимо експлоатационе резерве угљенокопа на Космету, или доказане резерве руде борит у Баљевцу на Ибру од импресивних 200 милијарди долара испитаних резерви. Већ је, уосталом, нека енглеска компанија ставила шапе на баљевачки борит, драгоцени материјал за израду материјала који се користи и у космосу. Колико се сећам, добили су концесију за бедних 130 милиона евра. И ето вам конкретизовања смисла активности њихових служби инфилтрираних дубоко у ткиво политичке класе Србије, и у овом историјском периоду једнако корумпираних као и њихових претходника на власти.

Тако дубоко пенетрирање и шпијунарење неког простора, толико напора да се створи нова мрежа нове генерације британских шпијуна, толике паре пореских обвезника Уједињеног краљевства, само потврђује огроман интерес да наш простор тотално подјарме, дисциплинују и касније га експлоатишу.

Сада поставимо најзад и питање за грађане Србије, које сви прећуткују: кога су све Британци врбовали од 1992. године у Србији (и Црној Гори)?

  • Ко су ти људи из врха Војске и политике у овој државној „постави“ постмилошевићевске ере?
  • Ко би све од њих, од 2000. до данас, могао да буде интересантан за будућу државнопатриотску истрагу?
  • Јесу ли ти шпијуни и они који и данас воде земљу, и припадници Милошевићевог естаблишмента и номенклатуре?
  • Ко је све од странаца вршљао по Војсци од 2000. до данас?
  • Какви су то обавештајци у ликовима саветника из армије Њеног величанства запосели бусије по министарству Војске од времена промена, до данас?
  • Хоће ли ико у нашим службама икада покушати да ухвати барем једног из те мреже о којој говори британски експерт Џејмс Адамс?
  • Ко ће да лоцира британске и друге обавештајне специјалце у нашем државном и преосталом војном апарату?

Списак о коме говорим је релативно кратак и посао је релативно лак. Да, када бисмо имали српску државу, засновану и на принципима Велике Британије, између осталог.

Је ли време правих промена под којима се најпре подразумева да земљу не могу да воде они који раде за друге државе? Могу ли да се појаве на власти нормални људи који воле своју земљу и нико их не може купити за фунте и евре?

Могу ли Србију да воде политичари које ће коначно поштовати у свету, пре свега зато што достојанствено и одлучно заступају националне интересе?

Хоћемо ли да изградимо нове службе одбране националног интереса, да почистимо актуелне структуре поданичког духа?

Уверен сам да то морамо, јер ћемо иначе просто ишчилети, саморазарањем, чифтинским преовлађујућим духом у ономе што би требало да је политичка класа Србије.

Очито успешна мрежа британских и иних обавештајних плаћеника који носе домаћа презимена и заузимају важне функције у Војсци и држави, доказ су да нисмо на путу оздрављења.

А и за оздрављење има лека. Неопходно је саздавање алтернативних структура државе, од обавештајних служби до „влада у сенци“.

Само тако ће се изаћи на крај са ентропијом друштва коју су добрано помогле стране службе и домаци плаћени бедници. Како то извести? Па управо онако како су Шиптари стрпљиво градили и учвршћивали свој политичко-безбедносни систем, у сенци корумпираног српског режима. Зато су сада на прагу сопствене државе.

 

Извор: Таблоид




6 коментара

  1. Данко Б. Марин

    Време је за алтернативу – за Србе који ће радити за Србију. Време је и за поштене медије који ће поштено објавити ко и за које паре ради за стране обавештајне службе, не „прескачући“ Геншеровог малог агишу!Истина нема алтернативу.

  2. Dusan Rmus

    STA JE SA MILIONIMA KOJI SE PRIPISUJU DRAGANU SUTANOVCU, STA JE SA AKTIVNOSTIMA I KRADJAMA KOJE SE PRIPISUJU BOZIDARU DJELICU KOJI TOTALNO UNISTIO NAUKU U SRBIJI, STA JE SA VLAHOVICEM, KAKO SE TO OPET NALAZI U VLASTI DINKIC KOJI JE UNISTIO SRPSKU EKONOMIJU, I DA IH NE NABRAJAM… STA TO VUCIC I CELA TROJKA MLATE PRAZNU ZLAMU I JOS JEDNO ZRNO ZITA NISU PRONASLI… KO PLACA NJIHOVE TROSKOVE DA PODVODE SRBIJU U ROPSTVO… KO SPIUNIRA PRIJATELJE KOJI HOCE DA TI POMOGNU… I MOGAO BI CEO DAN NABRAJATI, ALI SADA OSTVLJAM TO VAMA DRAGI MOJI KOJI STE OD PERA I POZNAVANJA CELE SITUACIJE… I KAZITE MI KAKO COVEK NE MOZE DA POSUMNJA U OVU TROJKU KOJA OJADI SRBIJU…. SRDACNO VAS POZDRAVLJAM DARAGI NOVINARI BORCI ZA ISTINU I SLOBODU SRBIJE… IZ TORONTA

  3. Goca

    Mene je uvek interesovalo šta radi naša služba bezbednosti ili kako se već zove i, da li mi uopšte imamo takvu službu! Zatim, za koga radi ta čuvena DB ? Koga plaćaju građani Srbije ? Da čuvaju političare od naroda ? Da li bi uopšte neko mogao da mi odgovori na ova pitanja? Inače, ovi špijuni su toliko agresivni da se neprestano nameću da idu u srpska sela ! Odlično govore srpski, čitaju ćirilicu, odlično poznaju prolike u društvu, odnose u porodicama……Mi smo zaista u „neobranom grožđu“ jer smo naivni, neinformisani, nezainteresovani za sopstvenu sudbinu ! Pitam se – imamo li mi neke intelektualce, neku inteligenciju, neke svestnije pojedince da pokrenu naciju iz ove pogubne letargije, iz ovog beznađa ?

  4. Aleksandar

    Tunista novo nije i tojepoznatocak ivrapcima na grani.Nemojmo zaboraviti MI-6,CIA,i ostale sluzbe koje sjekuju na ovimprostorima a agenata ima preko 8000 na ovom malomprostoru.I menelicno ovonista neiznenadzujei sve te igre.

  5. Zoran

    Једино решење је да се уз нечију помоћ елиминишу страни, западни, агенти и њихови домаћи помагачи у Србији!

  6. Milan

    Da li neko zna sta su strani agenti (špijuni) radili po Sremskim selima za vreme rata i bombardovanja 90-ih godina? Imao sam bliski susret sa jednom agentkinjom koja je bila specijalno obucena msm da se radi o Britanskoj agentkinji. Hvala. Mnogo bi ste mi pobogli ako bi ste mi dali bilo kakvu informaciju.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *