Док су све домаће службе безбедности, припадници МУП-а Србије, али и америчке Агенције за борбу против дроге (ДЕА) трагали за Дарком Шарићем, једним од највећих нарко-босова у Европи, он је усред Новог Сада купио виноград и легализовао импозантну вилу од фантастичних 927 квадратних метара!
Иако је потрага за Шарићем почела још средином октобра 2009. године, када се нарко-босу и губи сваки траг, градска Управа за урбанизам у Новом Саду, тада под палицом Демократске странке, у децембру исте године је Шарићу издала „накнадно одобрење за изградњу“ већ изграђеног објекта у ексклузивном насељу на Татарском брду.
У улици Ивана Франка на Татарском брду Шарић је поседовао 15 катастарских парцела укупне површине 1,8 хектара, на којем су се налазиле три виле и једна чија је изградња тек почела. На броју 11 налазила се кућа од 400 квадрата са базеном и гаражом, на броју 10 мања вила која је служила за обезбеђење и послугу, а у истој улици, на броју 15, налазила се вила од 927 квадрата. Према папирима, инвеститор Дарко Шарић је Управи за урбанизам и стамбене послове Новог Сада 19. новембра 2009. године поднео захтев да му се изда „одобрење за изградњу објекта чија је изградња завршена без грађевинске дозволе“, као и употребна дозвола.
Тај захтев Дарко је поднео преко свог адвоката Радована Штрпца, који је иначе у фебруару 2010. заједно са супругом Дубравком ухапшен због сумње да је за Шарића куповао некретнине у Војводини.
Непуних месец дана по подношењу захтева, односно већ 10. децембра 2009, Управа за урбанизам и стамбене послове Нови Сад донела је одлуку у диспозитиву.
Занимљиво је да је у том тренутку Дарко Шарић већ био малтене планетарно познат! Наиме, уругвајска полиција је 15. октобра 2009. у сарадњи са америчком агенцијом ДЕА и српском БИА запленила 2.174 килограма на јахти „Мауи“ и ухапсила више чланова Шарићеве екипе задужене за шверц кокаина из Латинске Америке у западну Европу. Истовремено је и београдска полиција ухапсила припаднике Шарићеве групе који су се затекли у Србији. Шарић је тада избегао хапшење, иако је месецима уназад био под присмотром полиције, припадника БИА и Тужилаштва за организовани криминал, а потерница за њим расписана је тек крајем јануара 2010. године. Према подацима које смо добили из кабинета градоначелника Новог Сада, од Шарићевих објеката на Татарском брду, такође накнадно, у јуну 2007. легализована је вила на броју 11, са подрумом, приземљем и поткровљем и двонаменским склоништем и базеном. Занимљиво је и да је Дарко Шарић до последњег тренутка наставио да шири своје имање, па је тако уговором овереним пред Општинским судом 25. новембра 2009. купио још једну парцелу са виноградом. Иначе, „Ало!“ је од сада надлежних покрајинских инстутуција добио све поменуте чињенице и потврде наших информација, изузев одговора на питање ко је конкретно одобрио легализацију Шарићевог луксузног здања на Татарском брду.
Центар за забаву вреди милионе!
Вила од 927 квадрата у улици Ивана Франка број 15 је Дарку Шарићу служила за забаву. Како су медији писали, у време док је Дарко живео у њој, у пространом приземљу се налазила дворана са подијумом за музику и игру. На првом спрату, до којег се могло и лифтом, налазиле су се бројне собе, луксузно опремљене, са кожним гарнитурама и пространим креветима. Свака од њих имала је посебан ТВ пријемник и купатило са џакузијем. У поткровљу виле налазили су се столови за покер, билијар, стони тенис, два електронска пикада и два флипера. Друга вила, од око 400 квадрата, поред бројних соба, имала је и најсавременију теретану и сауну, а из ње се излазило право на базен. Трећа кућа служила је за обезбеђење и послугу.
Дом за децу оболелу од рака
У Шарићевој луксузној вили од преко 900 квадрата данас бораве малишани оболели од рака који се лече у Дечјој болници. Наиме, одлуком Министарства правде почетком марта 2010. године стављени су печати Дирекције за управљање одузетом имовином на све три његове куће, а Шарићева имовина на Татарском брду, где се налазе најлуксузнија приватна здања у околини Новог Сада, процењена је на неколико милиона евра. Деци је на располагању и огромно двориште између кућа, где се налазе базен, травњак и терен за кошарку и одбојку са специјалном водопропусном подлогом.
Извор: Ало
