Песник: Дука ЈСО
Једном ће морати свако да схвати,
Шта значи Српски војник бити,
Војничку реч шта значи дати,
За њу гинути, за њу убити…
То знају синови, кћери и жене,
Њихова срца куцајућ’ брину,
Српске мајке у црно завијене,
Српски војници што храбро гину…
И тако скоро свакога дана,
Ја главу погнем, вечна му слава,
Ту поред гроба Тепић Милана,
Схватим шта значи војна реч права…
Сви које пут туда наведе,
Застаните погните главу,
Одајте почаст Српском јунаку,
Реч је одрж’о, војничку, праву…
Колико гробова таквих још има,
А нема крста ни споменика,
Колико Милана, Србијо, снива,
А нигде њихова не стоји слика…
Војничка реч једном се даје,
Ту под барјаком од Отаџбине,
Једном је даш, а вечно траје,
Запамти ово рођени сине…
Сети се Мирковић Стојадина,
Војника који је с мајором пао,
Покажи својим друговима,
Како је војник за реч, живот дао!!!
Зато кад сретнете Српског војника,
Поштујте бар реч коју је дао,
Нека Вам мислима прође та слика,
Србина који је због речи пао…
Рађаће Српске мајке хероје,
Нека им Милан пример буде,
Умрети за реч што се не боје,
Србијо моја, веруј у људе!!!
Истина