Црква у завичају Немањића

Крај је грађевинске сезоне, а у Дежеви подно Голије, недалеко од остатака Саборне цркве Стефана Немање, радници Мегалита из Рашке, предвођени инжењером Радишом Биорцем, „плету тоне гвожђа“ и спремају се да, пре него што захладни, избетонирају основицу и прву плочу храма Светог Саве који се у постојбини прве српске државе и недалеко од засеока Мишчићи и Савине родне куће, гради прилозима верника из овог краја, Србије и дијаспоре.

Уз раднике је од првог јутарњег звона које је овамо привремено донето са оближњих Ђурђевих ступова сваког тренутка и парох дежевски Радослав Јанковић који од почетка на својим леђима носи ову мисију.

– Није лако, али уз Божју помоћ полако напредујемо. Прошле године освештали смо темеље, летос смо их избетонирали, а ових дана припремамо бетонирање основице храма, уградићемо тоне и тоне гвожђа и стотине кубика бетона, овако велики и овако значајни храмови граде се „једном у хиљаду година“, имамо новца за основицу, а остатак ћемо, надамо се, прикупљати током зиме и наредних година. Нисмо ни рачунали да ћемо сва потребна средства прикупити одмах и све завршити за једну годину – истиче отац Радослав, срећан што радови одмичу у години која слави 900 година од рођења Стефана Немање, родоначелника династије Немањића.

АКЦИЈА У ШВАЈЦАРСКОЈ

– Плац смо платили 10.000 евра, још толико потрошили смо за материјал, бар 5.000 евра, којих још немамо, требаће нам за извођача радова који раде на почек, имамо неких обећања, помоћи ће нам добри људи да и њих исплатимо, део ће нам отписати, јер и они желе да дају свој допринос повратку Светог Саве у родни крај, у Дежеву, одакле га је отац и оснивач прве српске државе Стефан Немања послао да по свету шири православну веру и на најбољи начин представља Србију. Има Свети Сава своју задужбину и у Београду, али храм у родном крају, овде где је све почело, ипак је нешто посебно. Требало га је започети још давно, није се могло, тешка су времена била – прича отац Радослав који је својевремено са оцем Петром (Улемеком) ишао чак у далеку Аустралију да прикупља средства за обнову Ђурђевих ступова.

Управо новац из Аустралије помогао нам је да деведесетих година започнемо обнову Ђурђевих ступова и изградимо манастирски конак. Никад нећемо заборавити браћу из дијаспоре која се одмах укључила и у прикупљање новца за изградњу храма Светог Саве у Дежеви. Није Дежева само наша, нас који смо овде остали, Дежева, Немања и Свети Сава у срцу су сваког Србина – додаје Јанковић.

На градилишту срећемо и Бошка Бешевића, житеља Дежеве који деценијама са породицом живи и ради у Швајцарској. Међу првима је дао прилог за изградњу храма.

– До сада сам уз помоћ пријатеља у Швајцарској сакупио и Одбору за изградњу донео око 7.000 франака, Миленко Пузовић прикупио је више од 4.000 франака, Божица Радовић из Аустралије послала је 2.000 аустралијских долара, Рајица Тиосављевић из Италије 1.800 евра… Пуно су помогле и фирме из Новог Пазара чији су власници Лазар Сретеновић и Драгош Плавшић… Нећемо стати, чим се вратим у Швајцарску настављам акцију, предложио сам оцу Радославу и игуману Ђурђевих ступова оцу Герасиму да и они током зиме посете српску дијаспору, помоћ, сигуран сам, неће изостати. Мада је још све на почетку, мени је срце пуно – каже Бошко Бешевић.

НИГДЕ АРХЕОЛОГА

Томислав Коматина, домаћин из Дежеве и члан Одбора за изградњу храма, каже да је важно да се укључи што више верника:

– Помогао сам колико сам могао, помагаћу и убудуће, ако треба и од уста ћемо одвајати за храм посвећен нашем Растку Немањићу, који је овуда као дечачић трчкарао и овде научио прва слова и обичаје.

Осим Растка Немањића, у Дежеви су рођени српски цареви Душан Силни и Урош Други, касније назван Нејаки, и више српских краљева. У време комунизма овај крај је био потпуно запостављен, јер нико тада није марио за српску историју. Иако је ово велики археолошки локалитет, а сваки камен историја, археолози овде још ни крамп нису заболи, ко зна шта се све крије испод ове свете Немањићке земље – пита се др Добросав Никодиновић, више година организатор Немањиног Дежевског сабора и председник удружења Рас.

– Не разумем ни ове који данас воде државу, као да се стидимо наше најсветлије историје. Сигуран сам да ће Србији кренути тек када схватимо где су нам корени, ко смо, шта смо и одакле смо. Народ који се стиди своје историје не заслужује поштовање других. Надам се да ће, кад буде завршен храм Светог Саве у Дежеви овај крај бити много познатији и доступнији туристима из целог света – наглашава Никодиновић. 

Курирово име

Ни основна школа у Дежеви не носи име Светог Саве, иако је од родне куће великог светитеља удаљена непун километар, уместо што би било најлогичније – Савиног, носи име у овом крају анонимног партизанског курира Александра Стојановића Леса.

– До пре неколико година нико није долазио у Дежеву, али након што смо великим крстом обележили родну кућу Светог Саве и започели храм, све више ђачких екскурзија долази у Дежеву, била нам је недавно и група Београђана, навраћали су и неки Французи и Финци, биће у Дежеви и верника и туриста – уверен је др Никодиновић.

Помоћ

Верници који желе да помогну изградњу храма Светог Саве у Дежеви могу то да учине преко рачуна Црквене општине за Рашку област код Комерцијалне банке у Новом Пазару број: 205 – 64772 – 63 са назнаком за изградњу храма Светог Саве у Дежеви. Контак је могућ и посредством телефона на број 064 -8196 – 418.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *