Ћирилица никада није била угрожена као данас!

Духовна вертикала српског народа данас губи битку с латиницом. А не треба заборавити да је готово сва српска писана културна баштина пре 1919. године настала на ћирилици, каже Милош Ковачевић

На данашњи дан 1552. године из штампарије је изашла прва књига штампана ћириличним писмом. Скоро пола миленијума касније, ћирилична издања скоро су подједнако ретка као тада, из свакодневне употребе ово писмо полако протерују компјутери и мобилни телефони, а дух ћирилице не чувају ни сами грађани, па су скоро сви називи продавница, фирми и огласи на бандерама – латинични.

Милош Ковачевић, професор за савремени српски језик на Филолошком факултету у Београду, сматра да ћирилица никада у историји није била угрожена као данас.

 Иако је она историјско српско писмо, „духовна вертикала српског народа”, данас губи битку с латиницом. А не треба заборавити да је готово сва српска писана културна баштина пре 1919. године настала на ћирилици. А ако је култура данас један од основних критеријума националног идентитета, треба се запитати не губе ли то Срби свој идентитет напуштањем ћирилице – каже Милош Ковачевић, професор за савремени српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Многи као главне кривце за свеопште превладавње латинице над српским званичним писмом виде нове технологије – интернет и мобилне телефоне. На интернет сајтовима ћирилица је стидљиво заступљена од средине деведесетих, али је тек прошле године уведен и национални ћирилични интернет домен – СРБ.

– Тренутно на интернету постоји нешто више од 5.000 српских ћириличних домена, што је и даље незнатан број у поређењу са више од 79.000 латиничних српских сајтова. Србија је мала, људи који покрећу сајтове, али и творци телевизијских програма, телевизијских, новинских или интернет реклама обраћају се целом региону, а већи део региона пише латиницом, зато ћирилица неће никада завладати новим медијима – објашњава Милош Ивић, IT стручњак.

Миодраг Којић, потпредседник Удружења „Ћирилица”, верује да главни узрок занемаривања и потискивања ћирилице нису савремене технологије, него немар нас самих.

– Јавни натписи широм Србије, називи продавница и фирми написани су на латиници. Поједине издавачке куће уопште не познају ћирилицу, па књиге штампају само латиничним писмом. У Уставу стоји да је званично писмо у Србији ћирилица, а правопис који се спроводи у школама и ћирилицу и латиницу третира као стандардна писма. Ћирилицу убија друштвена клима која све што је српско назива назадним и ретроградним, а све што долази са запада – модерним – објашњава Којић.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *