Србија

Чедомир Јовановић је деведесетих био заклети националиста и монархиста!

Иако данас заступа другачије идеје, лидер ЛДП Чеда Јовановић пре 5. октобра био жестоки заговорник обнове монархије и критичар Хашког трибунала.

Судећи према нападима на идеју обнове краљевине Србије рекло би се да је лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић већи републиканац и од француских револуционара који су на гиљотини одсекли главу свом последњем краљу Лују Шеснаестом. Међутим, мало је познато да је 1998. тада млади Чеда био један од најватренијих заговорника монархије, о чему је писао у ултрадесничарском часопису Траг истине.

Критикујући републиканску идеју оличену у стиховима „Дајте пушку од два метра да убијем краља Петра, краља Петра и Марију, Томислава и Андрију“, Чеда је писао да не види „квалитативни контрапункт државно-друштвеном систему који је у нашу историју однет на комунистичком бајонету“.- Држим да ћемо као народ постати вредни тек пошто исправимо почињене неправде и и схватимо сав бесмисао бежања од стварности сакривањем у историју, чиме ћемо у потпуности обесмислити монархистички концепт који нам се намеће само на плакатима у природној величини или југословенску републику „ширу од науке и живота“ – филозофирао је надобудни студентски вођа, жалећи што престолонаследника Александра Карађорђевића српска јавност види „као жетон који се сваког 13. маја убацује у равногорски џубокс“.

На крају следи ефектан закључак младог монархисте.
– Отклон од митског у политици и супротстављање њеној фетишизацији, што је нужност модерне српске државе, могуће је остварити успостављањем симбола чије би најприродније отелотворење била круна.

Србски конзервативни гласник

Главни и одговорни уредник Трага истине, „србског конзервативног гласника“, како су га окарактерисали његови издавачи, био је извесни Александар Анђелковић. Занимљиво је да је један од двоје уредника Трага истине била колумнисткиња Курира Исидора Бјелица, која је у импресуму потписана као, ни више ни мање, „војвоткиња Пајкић Исидора Димитријевна Бјелица Ђуровић Бањанин де Албијани“! Као други уредник наведен је њен супруг „универзитетски професор Небојша Пајкић“. Такође, свој допринос текстовима у овом конзервативном часопису дала и Сузана Златановић, у јавности познатија као Луна Лу, новинарка која је постала препознатљива као лице ТВ Б92.

Осим идеје монархизма, Чедомир Јовановић се у свом „раном раду“, под насловом „Сенка капије тријумфа“, дотакао и теме Хашког трибунала. За оне који мисле да се лидеру ЛДП одувек журило да раскрсти са људима као што су Ратко Младић и Радован Караџић, подсећамо да је Чеда у Трагу истине записао да је Трибунал у Хагу „кривично егзорцистичка установа“ или, преведено на српски, установа за истеривање ђавола, попут средњовековне инквизиције.

– За разлику од Нирмберга (Чеда је очигледно мислио на Нирнберг – оп. аут.), својеврсне Тријумфалне капије, која је победника ослободила греха, Хаг јесте сенка самодовољне капије (без јасног победника али и губитника), која у слушају мога народа, дефинисаним носиоцима индивидуалне кривице, кроз паралелно игнорисање честе и очигледне иконичности, де фацто на оптуженичку клупу гура саму државу кроз њена обележја – пише Јовановић.

У наставку текста, он закључује да је бесмислено судити Радовану Караџићу и Ратку Младићу и „игнорисати чињеницу да су они репрезенти легитимне и легалне воље“. Да је млади Чеда и тада гајио зрнца реал политике, показује даљи део текста, у коме се противи отвореном сукобу са том институцијом. Наиме, он се залаже за „свесни мимикризам у акционом деловању, који подразумева рационално пристајање на наметнута правила игре“.

– Тек тада ћемо бити у стању да као органска заједница у потпуности тријумфујемо доследно исповедајући своју Веру у Истину и Пут – поручује Јовановић.

Не желећи да остане нејасан, тадашњи студентски лидер на крају текста поново се залаже за „радикалну измену политичке свести и праксе“ у, ни мање ни више, „свим српским земљама“!

Шта је писац хтео да каже?

Желећи вероватно да његови „огледи“ изгледају учењачки, Чеда Јовановић је појединим реченичним склоповима толико замрсио своје текстове да је после читања неких пасуса једино питање које се намеће: Шта је писац хтео да каже? Тако, на пример, Чеда један свој текст почиње „над хаосом хронолошке измеандрираности“, па читаоце позива у „есхатолошку потрагу“, итд. Одломак посвећен Србима цитирамо у целости.

„Но, остају питања на које и цео српски народ као мистична литаргијска заједница мора да пружи одговор, адекватан епохи у којој бивствује (са свим импликацијама које оно носи са собом), а опет утемељен у есхатолошкој вертикали, изван које не смемо и не можемо“?! Ко разуме – схватиће.

Коментари (5)

  1. Корнелиjе Кодреану каже:

    Чеда Прашак jе Франкештаjн наше политичке сцене.

  2. Човек каже:

    “Можда давно на почетку си личио на човека, чврсто верово у борбу, идеале имо некад. Сад си један бедан кретен, ко шлихтара вредан!” БС

  3. Aleksandar каже:

    Ceda sirotinja odvano radi za Tacija i uvek lepo ide na divne vecerinke u Pristini i sa njima sve deli.Samo mu daj lovu i zovi kuma i sve je kako treba.A o smrk,smrk i svake nedleje novi dzipic to je lepo i biti predcednik strane.To je nas ceda zvani sirostinja.Promasena investicija 5.oktobra.

  4. Корнелиjе Кодреану каже:

    Наркомир Дроганов jе блеснут

  5. Zoran каже:

    Циганин, ко циганин.

Напиши коментар