Пошто је у Тирани подржао стварање велике Албаније и тако обавио припреме за пут у САД, Александар Вучић се запутио у Вашингтон. Његова намера је била да добије подршку Беле куће за чланство Србије у ЕУ. Тачније према Вучићевој замисли Американци би требали да заврну руку бриселским комесарима који уз вођство Ангеле Меркел виде Србе као потрошну робу у санитарном коридору ван граница „цивилизоване“ Европе.
Пилот Стеван Попов спада у истинске хероје нашег времена, човек који се својим чудесним подвигом уписао у летопис великих легенди и који као да је поникао из неке бајковите приче.
Након скандалозне посете премијера Србије Албанији (27. и 28. маја ове године), коју је западна пропаганда иронично назвала „историјском“, сада је више него јасно да је Вучић најозбиљнији лобиста такозване „велике Албаније“ и обичан амерички отирач за једнократну употребу.
Аца Драмосер је први вазуплохов Србије. Окупио је око себе читаво јато истих вазуплохова. Сви они сачињавају наше политичко – ваздуплохоство. Метафора је одлична.
Откако му је жена оболела, Небојша Васић (47) из Кутлова сам подиже Максима старог седам месеци с прегршт љубави у огромној немаштини. Због детета је морао да напусти посао, а живе од 8.500 динара помоћи.
Понављам, терористи, мада се упорно квалификују као „борци“, осим ако Србија у међувремену није признала ОВК као ослободилачки покрет, Друштво младих горана или какву невладину организацију за очување флоре и фауне Проклетија од Срба, Рома, Горанаца и Албанаца који су били погубни по биљни и животињски свет те бајковите планине?!
Легендарни пилот Стеван Попов (1947) јуче око 18 часова извршио је самоубиство у Новом Саду.
Пуковник у пензији Горан Јевтовић у разговору за Фонд стратешке културе разматра безбедносне изазове данашње Србије, поражавајуће последице непрекидних „реформи“ које се већ 15 година спроводе у нашој војсци, забрињавајуће бројчано стање наших војних снага, као и остале облике послушничког односа који смо заузели према НАТО агресорима.
Током „историјске“ посете Р. Албанији Александар Вучић је гостујући на тамошњој „Топ ченел ТВ“[i], између осталог изјавио и следеће: „Људи треба да виде да смо ближи него што мислимо и надам се да ће боља сарадња променити те страшне предрасуде са којима смо се у прошлости суочавали“.
Србија је окупирана. Све чешће се може чути та изјава у србским медијима. Симптоматично је како нико не објашњава, не конкретизује ко је у ствари окупатор. Нико не упире прстом у њега.
Приликом реализације Јужног тока, Србија се није показала као најпоузданији партнер. Са данашњим руководиоцем српске владе, Александром Вучићем, компактно раде представници специјалних служби западних земаља и он све више почиње да личи на руководиоце Бугарске
На Ваше братољубиво писмо одговарамо братољубивије уколико сте спремни да се нађемо на истом, а то је: да нам исповедање непатворене вере, какву су нам од Спаситеља предали богомудри Оци и Светитељи, буде водиља све до Царства небеског.
Када се говори о Србији данас, често се, у незадовољству њеним међународним положајем, користи реч окупација. И заиста, много је примера вазалног или колонијалног положаја данашње Србије.
Немам поверење у хрватску државу, која ме недужног оптужила за ратне злочине, каже за „Новости“ Драган Васиљковић
Срђа Поповић је најмлађи потомак Соње Лихт и Јосипа Броза. Постхумно зачет.
Ниједна жртва у Братунцу није измишљена, допремљена са стране, али кога је то брига; на српске гробове цвеће доносе само Срби. Високи представник пошаље некога да положи венац у његово име, и ту је крај.
Одлазак српских гардиста и председника државе у Москву на обележавање 70 година победе над нацизмом разбеснела је бројне функционере САД и ЕУ. Слике насмејаних српских гардиста који на путу за Русију показују три прста, а затим на Дану победе марширају заједно са својом руском браћом Црвеним тргом из угла вашингтонских јастребова и бриселских комесара представљају посебну провокацију.
Политички аналитичар и књижевник Дејан Лучић, за КМ Новине је ексклузивно изнео идеју о обележју српским жртвама коју већ одавно има.
Свако са имало морала и осећања одговорности према Србији и српском народу, морао би да буде потпуно згрожен над тиме: 1) ко све и како поздравља судску одлуку о рехабилитацији Драже Михаиловића, и 2) ко све и на који начин исту одлуку напада.
Кроз поглавље о спољној и безбедносној политици, ЕК Србији спрема нову листу услова. Захтев и да се у нашим документима сецесија КиМ више не помиње као претња
