Песник: Невен Милаковић
Тешко вама усташама
Кад устане крв из јама,
Кад станете пред жртвама
Разапетим на врбама.
Хоћете ли покушати
Опет мртву дјецу клати
У мајчинским утробама,
Тешко вама… тешко вама…
Како ћете очи вадит’
Кад су давно извађене
Виљушкама и камама,
Тешко вама усташама…
Тешко вама усташама
Кад устану покојници
На Кордуну и у Лици,
Славонији, Мајевици…
Тешко вама усташама!
Кад зазвоне звона сама
Из Клепаца и из Глине,
Далмације и Крајине,
Тешко вама, тешко вама…
Кад поново кам’ заплаче
Из Книна и Голибњаче,
Са Козаре и Мањаче,
Тешко вама усташама…
Знате л’ да над Јасеновцем
Никад сунце гранут’ неће,
Јер из глава мученичких
Још гробљанско ниче цвијеће.
И страдалне Пребиловце
Још паклена мори тама,
Опростит вам мртви неће,
Тешко вама… тешко вама…
Тешко вама усташама!
Уздате л’ се у Степица
И проклетог фра сотону,
Хоће ли вам моћ’ помоћи
Јеретик из Ватикана
Кад вам душе погубљене
У најдубљи ад потону,
Кад вас лелеком оптуже
Сва дјечица недоклана…
Тешко вама усташама!
Тешко вама усташама,
У пакленом огњу страшном
Горјећете довијека,
Тешко вама, тешко вама…
Кад се Страшни Суд огласи,
Кад се вјечни плам разгори
И у њему сви злотвори,
Тешко вама усташама…
Ко ће да вас, безумници,
Из бездана смрадног спаси,
Тешко вама усташама
Кад се Страшни Суд огласи!
Када се нађете међу утварама
И црне вам душе ђаволи окруже,
И ви ће те рећи: Тешко… тешко нама…
Сад се наше жртве с анђелима друже.
