Жељко Пинк на Студију Б нам прича о моралу. Јеца на Б92 о свему помало. Мали Слоба опет пева. У пет новина интервју са Цецом. Аца Драмосер на свим каналима. Гламур простака и превараната.
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42.хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор.
После вишевековних прогона, Срби са избрисаним историјским памћењем полако се прикупљају у својој прапостојбини, запитани: шта смо то учинили да су се сви уротили против нас. Живе у царству обмана и лажи, у којем је најтеже питање: зашто се и Срби боре против Срба, када је коначно постало јасно: да никоме није јасно шта се Србима и њиховим братствима догађа.
Да ли је српском народу и грађанима Србије познато да главни град Београд, са широм околином, у случају евентуалног рата, не брани ни једна борбена јединица садашње Војске Србије која располаже: тенковима, оклопним транспортерима, хаубицама и топовима већег калибра, као ни вишецевним бацачима ракета!
Из књиге се сазнаје да се у јавности непознато село Тушимља у новопазарској општини први пут помиње у Бањској повељи 1316. године. Становници овог села су, према попису из 1455, године били штитари и били су обавезни да годишње дају 12 штитова. И ово село има Црквину и место Крстачу са остацима цркве из 14. века.
Ово је била година у којој би Србија могла да стане у стихове - Ружица си била, сада више ниси, или још тужније, опис Србије могао би се свести и у ових неколико речи: „Питају ме за тебе, а ја ћутим“
Нацрт Закона који се бави правима бораца, ратних војних инвалида и њихових породица изазвао је бурну полемику на јавној расправи у Крагујевцу. Ратници су незадовољни законом, стрепе да неће имати ни за хлеб и лекове. Неки од њих у рат су отишли из школске клупе, други се вратили колицима и слепи, а нови закон удовицама „брани“ да рађају.
Ја не знам од чега би Србија данас, да дође случајно стани-пани, формирала ратну армију. Немате резервисте, односно ја не знам какви су то резервисти, а само појавом питања из војних одсека да се евидентирају због вежби, њиховог новог ратног распореда, дигла се недавно фрка: је ли то позив на рат и мобилизацију?
Већина Срба, већина у српској јавности схвата да неће опстати као нација без Русије, да ће их асимиловати полубесполна и полунеморална Европа. Срби схватају да ће на том путу нестајати као Срби, а постајати - људи света.
Накотило се превише кењослова који само лапрдају и кврцкају по тастатури а ништа не чине, ништа не делају, ништа не предузимају да се ово планетарно зло већ једном заустави.
Колубарска битка најзначајнија је битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Битка је вођена новембра и децембра 1914. године и окончана успешном противофанзивом под командом генерала Живојина Мишића.
Ми смо се увек кроз историју понашали као племићи и царски народ, обесне смо кажњавали а мање и немоћне штитили. Никада се никоме нисмо светили за нанете увреде и злочине. Никада и пред никим нисмо се сагињали и пузили, увек смо достојанствено бранили своја права и своје људско и национално достојанство.
Министарство одбране Србије и Агенције НАТО за подршку, потписали су у Луксембургу сертификат (Тиер 2) о пуној оспособљености Србије у НАТО кодификационом систему за послове кодификације наоружања и војне опреме.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и делегација Федералног истражног бироа Министарства правде САД разговарали су о могућности отварања канцеларије ФБИ у Београду, саопштио је данас МУП.
Наше не само актуелно политичко искуство јасно нам показује да никако не успевамо да затворимо круг самопонижења и пристајања да прихватамо све тежа и за нас понижавајућа условљавања, која нам намећу наши садашњи европски покровитељи.
И то само дан по одласку немачког вицеканцелара, који је се, очигледно, у Београду обрео по тепсију пите Драгице Николић и да летимично провери Вучићеву диоптрију, алтернативном методом: „Колико услова видиш на лево око, а колико обећања дајеш на десно“?..