У рану зору 5. марта 1998. године група шиптарских терориста напала је патролу полиције у селу Лауша и ранила двојицу полицајца. Након овог терористичког напада полиција је покренула потеру за терористима који су побегли ка Доњем и Горњем Преказу у рејону Дренице, и тамо се забарикадирали у већ унапред припремљене бетонске бункере и ровове.
Било је то двадесет четвртог октобра… А збиља, сада ми то паде на памет… Овај је датум за пету батерију фаталан. Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ… кару. Сећаш се?… Јест, баш двадесет четвртог октобра.
Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елемeнте“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.
У Храму Свете Тројице у Београду одржан је парастос и освештана је спомен-плоча погинулим руским добровољцима који су се борили на страни Срба за време рата током деведесетих година прошлог века, претежно на територије Босне и Херцеговине.
Негде у Босни, ’90. и неке, био сам сведок страдања и погибије тројице наших бораца. Тада су од експлозије гранате хаубице Алијиних артиљераца на лицу места погинули Ђондир и Робија, а Риле тешко рањен. Том приликом је тешко рањен и Чираш, новинар. Граната је пала буквално под ноге Рилету и Ђондиру.
Господин Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО пакта жали због „кампање алијансе у Србији 1999. године“! Толико жали да вероватно ноћима не спава. Излазе му на очи слике оних момака које је, ни криве ни дужне, НАТО „томахавк“ раскомадао на Торнику на Златибору, па им тела била разбацана стотинама метара около, по боровима.
Лета господњег 1971. родило се дете 1. новембра, српско дете, имало је младеж на левом образу који је значио срећу у животу, а и породица Перић је тај дан блистала од среће што је након четири кћерке добила сина по имену Бошко.
Пуковник Славиша Голубовић, један од командира у Трећем ракетном дивизиону током агресије НАТО-а, објавио је књигу која представља најкомплетније сведочење о обарању „невидљивог“ Ф-117А и другим драматичним догађајима
Нестало је цв’јећа, мраз је пао тада, тек остаци ту су неких старих грана, слатки плод не руди, само трулеж пада, кише хладне лију тих јесењих дана…
Власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели, рођену 14. јуна 1960. године, осумњичену за свирепо убиство српског дечака Слободана Стојановића 1992. године у околини Зворника, саопштено је данас из Тужилаштва БиХ.
Председавајући Војног одбора НАТО пакта генерал Петр Павел у стратегији одбране од ‘руске агресије’ наводи да је у првој фази сукоба потребно неутралисати претњу из Србије
Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита…
Ова одлучујућа битка у Првом Светском рату одиграла се између 12. и 30. септембра. Учесници битке били су Краљевина Србија и Краљевина Бугарсака, а битка је остала упамћена и по великом броју жртава које је претрпела српска војска.
Промоција књиге „Зов карауле“ одржана је у великој сали Библиотеке „17. септембар“ у Малом Зворнику. Посетиоци су разговарали са учесницима битке на Кошарама и искористили прилику да купе други део трилогије по цени коју сами одреде.
У књизи су описани догађаји везани за највећу битку модерне српске историје, Битку за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници вођеној за време НАТО агресије.
Са сахране Паукове, вратила се ЈЕДИНИЦА, у четврту Чарли базу сви бијаху тужна лица…
Мачеви дворучњаци били су раширени у готово целој Европи па тако и код нас. Заправо, највећи број археолошких налаза средњовековних мачева с нашег простора управо су велики витешки мачеви који су се држали са обе руке.
На данашњи дан 1995. почела је Нато агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом.
Војни теоретичари и данас се споре око времена званичног настајања специјалних јединица у оквиру регуларних војски. Нема слагања ни у идентификовању земаља у којима су званично формирани први састави за дејства под којима се најчешће подразумевају герилске, диверзантске и друге акције на ратишту – углавном у плићој или дубљој позадини непријатеља. Постоје дилеме и око основних задатака специјалних јединица, посебно када се зна да поред квалитета борачког састава, у великој мери зависе и од расположивог наоружања.
Мало сам се био расписао задњих дана, па реко бићу миран једно време… Не да враг мира, прелетим мало по фб, и опет прича како нас је, ето, неко завадио, велике силе управљају са нама, има лоших људи и код нас и њих, као сви ми имамо неког тамо, удатог или ожењеног, и да су криви ратнохушкачи са обе стране…
