Случајеве „Маркале“, „Рачак“ и „малезијски Боинг“ повезује неколико упадљивих сличности, које наводе на дубоко размишљање. Сви су имали индикативан „тајминг“ и у свим тим случајевима су, без икакве истраге, моментално пронађени кривци.
Фејсбук страница „South front“ koja из дана у дан на енглеском језику објављује информације и фотографије са ратишта у Украјини, објавила је ноћас сензационалистичку вест о приспећу 205 Срба у војску Доњецке народне републике.
Ти си у праву, државу су одувек бранили радници, сељаци и сиротиња, ти који су у миру увек били на дну државе, а у рату су у првим редовима. А ја сам, моја Лила, професионалац. Све што сам у животу стекао, стекао сам са пушком о рамену. До сада сам имао срећу. Надам се да ће и овај пут бити тако.
На подручју Сребренице и Братунца, данас, на Петровдан, обележава се 22. годишњица великог страдања 3.267 Срба из средњег Подриња, у Републици Српској, које су злочиначке муслиманске оружане снаге из Сребренице, под командом ратног злочинца Насера Орића, убиле у периоду од 1992. до 1995. године.
Злочиначке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини. На подручју Сребренице нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 лица
Пробијање „коридора” кроз Посавину била је битка над биткама, којом је после 40 дана прекида успостављен континуитет територије Републике Српске и даљња комуникација према Србији.
Јурим на Цер, тражим проклету Ренелтову шуму. Упућују ме. Нема логике, између линија је. Улазим и …опет мине. Цијели рат ме прате, или оне мене или ја њих. 92 мине. Ово само Срби могу оволико да натрпају.
Снимак ноћног протеста украјинских пучиста више је него језив – симболи, пароле и гестови показују да је неонацизам у пуном процвату, а сцене пребијања, малтретирања и скандирање „Слава Украјини, зиг хајл“ само потврђују праву природу „Десног сектора“.
Ужичани добро памте 8. мај 1999. године, када НАТО бомбе, само пуком срећом, нису однеле ниједан живот. Неколико тренутака пре удара пројектила, радници изашли на улицу
Добио је апсолутну власт. Сам може да формира владу. Одмах. Он губи драгоцених месец дана. Сада преговара. Каже, пише програм. Зар ниси рекао да имаш програм? За шта су грађани гласали? Нема ни људе. Фарса.
Ратоваћете ти и твоја браћа и твоја деца. И мира бити неће. И гинућете и бићете рањавани, и колико год храбри да сте, нећете смети да кажете да сте ратовали. И кукавице ће вас исмевати и издајице прогањати. И сви ће вас се одрицати. Некиу страх у од Господара звери, неки јер су слуге њене.
На данашњи дан, 12. априла 1993. године, почела је битка на узвишици Заглавак, у источној Босни. Јединице Војске Републике Српске и руских добровољаца које су контролисале узвишицу издржале су у том тешком боју тешку ватру и одбиле јурише надмоћнијих снага босанских муслимана. Православно војинство имало је погинуле и рањене.
Да ли су и деца и сељаци били стратешки циљеви и да ли је мирна савест оних који су и на њих и на њихове куће изручивали многобројне бомбе током НАТО агресије на нашу земљу?
Толико смо мали да Амерички народ чак не зна ни показати на карти, где смо, а опет им није тешко толика мора прећи да нас сатру! Америка, брајко мој… Тако млада, полетна, демократска нација… Демократски се труде, демократским бомбама, да нас демократизују…
9. априла 1999. године, у 03:00 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са шиптарске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од највећих и најкрвавијих битака на овим просторима у новијој српској историји – Битка на Кошарама.