На данашњи дан 1995. почела је Нато агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом.
Ово се од јавности крије. О овоме не можете прочитати ни реч ни на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије, ни у српским новинама. Али 100 српских војника ће од данас до 15. септембра учествовати на 7. војним маневрима из серије „Заједничка решеност“ (Combined Resolve VII), које са својим европским НАТО партнерима у Немачкој организује Команда за обуку Армије САД у Европи.
Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО у нашим очима и омогући сврставање Србије на западну страну у глобалном односу снага.
Масовне војне вежбе које НАТО одржава у Пољској не узимају у обзир да би у условима стварне борбе војска Алијансе била уништена, наводи лист „Хафингтон пост“.
Оно што би могло да се сматра лошим дизајном ипак забрињава у светлу великог нагомилавања војника и технике НАТО-а дуж руске границе коју предводе немачке трупе.
Руке су ми биле скроз лепљиве од крви, једва сам се држао на ногама. Кад смо се други пут вратили с транспортерима, горе су већ били поређали погинуле. На светлости фарова од „ладе ниве“ колеге тих мртвих прилазили су и покушавали да их препознају. Видео сам Вучину како ме гледа избезумљено.
У Куманову је 9. јуна 1999. године потписан споразум о повлачењу српске војске и полиције са Косова и Метохије, који је довео до прогона и етничког чишћења Срба.
Употребом пропаганде Запад покушава да сузбије повратак Русије на светску сцену. Зато се прибегава причама о наводном хибридном рату Москве. А Русија се само понаша као велика сила, и у складу са таквим статусом штити своје интересе, па и оне на Балкану.
На данашњи, 1 јуна 1999. године, у НАТО агресији на Србију, погинуо је Начелник Штаба Врховне команде РВ и ПВО, генерал пуковник Љубиша Величковић.
Наслов колумне оштар, многи ће прокоментарисати да је увредљив и да је испод нивоа. Изнад свега је рискантан. Но, аутор није наиван, па отуда наводнице и измена једног слова. Зашто би се и без преке потребе (и пре него за то дође време, а доћи ће свакако) излагао „спонтаном“ информативном разговору код надлежних органа?
Једини грех им је био то што су одбили да се повинују плану међународних моћника и што су бранили српско достојанство – хапшени су, илегално пребацивани преко границе, потврдгнути тортурама, па на крају и под сумњивим околностима умирали у ћелијама хашком казамата, док су се Насер Орић, Готовина или Тачи шепурили као „хероји“ и заузимали фотеље.
Пуковник Бошко Дотлић и потпуковник Ђорђе Аничић, за „Новости“: Дејвид Голдфејн се те ноћи у свом „Ф-16“ бавио својим послом, а ми смо бранили своју државу
У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба.
Док у Москви трају припреме за 71. годишњицу Дана победе неад фашизмом, српске јединице одржавају војне вежбе усмерене против Русије…
На данашњи дан, 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, НАТО злочинци гађали су без икаквог повода путнички воз у Грделичкој клисури. НАТО авион, током агресије на Србију, гађао је ракетама воз док је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави усмртивши најмање 55 људи. Сви погинули били су цивили, а међу њима било је и деце.
Зашто је усвојена резолуција, да НАТО може по Србији да „маршира“, баш сада? Ово је одлучујући период за Србију и грађане Србије, тако да ништа није случајно?
Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
Потпуковник пилот Предраг Милутиновић о томе како је у марту 1999. први узлетео против алијансе. Када Србија зове, не можемо рећи не. Ниједног тренутка се нисмо уплашили
Русиjа ће предузети неопходне воjне мере као одговор на пораст присуства снага НATO-а у Eвропи, пре свега на истоку континента, док ће одговор Mоскве бити адекватан и ефикасан, изjавио jе стални представник Русиjе при Aлиjанси Aлександар Грушко.
Може ли се балкански чвор размрсити без мача? По свему судећи не, јер САД и НАТО тренд окрећу према хаосу.
