Неопходна рехабилитација ЈСО
Акција „Сабља“ и ванредно стање после убиства премијера Ђинђића, оно што Зоран Живковић и читава досманлијска структура и данас представљају као низ фантастичнх акција и одлука, понос и дику, послужила је истовремено и за прогон стотина политичких неистомишљеника и обрачун са криминалцима невољним да раде за одређене структуре.
Мисија без испаљеног метка
Како је 2000. године одбрањен Бујановац – из књиге Радомира Марковића „Казна без злочина“
Има само један шарени командант
Капетан је ушао у двориште и кренуо бетонском стазом, на којој сам седео на столици, онако у боксерицама. – Добар дан! – рече он, буљећи у моје тетоваже. Ко зна шта је мученик мислио где су га послали.
Зашто ме гониш?
Зашто ме гониш вољени Роде? Ратника храброг из прошлога рата, зашто допушташ да душмани ходе, и улазе на твоја „велика врата“?
И твоје ће ране неко да вида
Отаџбини својој био си одан, на фронту храбри прегалац чврсти, Звездане брате сада си продан, прода те Јуда што се лажно крсти...
Пуковник Никић: Надлежни да кажу истину о убиствима Ђинђића и Аркана!
Ако се не обелодани истина, старе убице почињу са крвавим пиром. Откривање истине је могуће. Неписмени полицијски и удбашки шефови су то оставили својим младим колегама, као кукавичје јаје.
БОБАН АДАМОВИЋ – Береткама
Кнез новога света - људска таштина, за крвава злата од стотину аршина! Не поља кашмира! Не срца честита! Од северног класја до крвавог Велебита!
Издани брате
Издани брате, од рода свога, ратниче славни плејаде нове, дошло је најгоре могуће доба, кад олош јунака издајником зове...
Не клони духом
Не клони духом рањени Вуче, због ропства твога у тамној ноћи, сигурно знај једнога дана, истина мора на видјело доћи...
Мртва стража
Упире поглед у тамно небо, небески ЧОПОР са земље тражи, усамљен Вук у тамној ноћи, можда на својој последњој стражи...
Србији смо вечно одани
За кога сам крвав био бој, Мислио сам ја за народ свој, Отаџбина звала Србина, Да је брани од злих душмана...
Срећна слава Јединици
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
Браћо моја
Браћо моја соколови сиви, још у нама борбени дух живи. Памтим сваки осмех, свако лице, Припадника наше Јединице!
Ватрено крштење код Девича
Неколико дана прије, ватренога крштенија, за девичку задужбину, докле сунце љетње сија...
Ода Звездану Јовановићу
Запјева' бих ал' не могу, јер за пјесму доба није, докле бедем од Забеле, јуначину једну крије.
Сага о јуришном воду
Не, ми немамо куће, родитеље, мајке, ми немамо снове, нити слушамо бајке. Ми смо браћа јуришног вода, Читамо карте а не бачени летак, и од брата поред себе немам другог рода, за себе чувамо последњи метак.
Кад Гром зове – громови бију
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Незаборављени вук (2. део)
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде...
Незаборављени вук
Вук чује Отаџбине зов и први креће у ров. Кукавица? За њега то не важи, Он први је био на стражи...