Прах и пепео (књига трећа)

(…) Док су тако ћутке седели и свако задубљен у неку своју тачку, сећали су се првог сусрета са Виктором на оном пољанчету испред зграде, када је он насрнуо на Вука и кога су видели како окрвављен лежи у прашини. Сећали су се и оног другог сусрета са њим у школи, када су се измирили и када је Маша први пут слушала Викторов вокмен. Такође, сећали су се и прве заједничке пљачке, када су опљачкали поштара и поделили паре. Сећали су се њиховог одласка на ратиште и како су тада нашли малога Петра у једном подруму међу мртвима, кога је Виктор у торби донео Маши и процедуре како је био усвојен. Сећали су се и оног боравка код Виктора у Атини и бројних комбинација и тура са горивом које су радили из чистог авантуризма. Сећали су се и многих других заједничких епизода, а сада им се све закомликовало Викторовим непромишљеним комбинацијама, па сада морају да одлуче који потез да повуку. Знали су да ће им тај потез, који год да повуку, бити камен на врату и мораће га носити до краја живота. Том одлуком заувек ће се опртостити од живота каквим су живели до сада.