По избијању Првог светског рата, Јоксим Гајић постављен је за команданта уже одбране града Београда, са границама између Карабурме и Аде Циганлије. Ту се истакао својим познатим гестом којим је 22. септембра 1914. године одговорио на ултиматум аустроугарског генерала.
Генерал-мајор Густав Гоглија, командант аустроугарских снага земунског региона, је тога дана око 17 часова упутио један монитор под белом заставом ка старој Сава-капији, где је било остављено овакво писмо:
„Команданту града Београда! Данас до 6 часова по подне имате ми предати Београдску тврђаву, да је не бих даље рушио, и у знак предаје, уместо српске заставе, истаћи ћете бео барјак. А Ви, са Вашим штабом, бићете примљени на земунском пристаништу и у знак почасти оставићу Вам сабљу.“
Као одговор на овај ултиматум, дивизијски генерал Јоксим Гајић је љутито наложио да се на бедемима Београдске тврђаве уместо беле истакну три највеће српске заставе, а онда наредио да пре 18 часова целокупна српска артиљерија отвори ватру по аустроугарским положајима.
После оваквог одговора, Гајић телефоном извештава команданта одбране Београда о целом догађају и у исто време моли за одобрење Врховне команде да му се дозволи да додатно „покаже непријатељу како Срби предају град“.
Врховна команда је молбу одобрила, и Срби по други пут, на Крстовдан 1914. године, у ноћном препаду освајају Земун. У овој акцији су трупе генерала Гоглија биле потпуно разбијене и једини им је спас био у бекству.
Епилог ове приче саздан је у неколико речи: Аустроугари су потучени, а генерал Гоглија је био смењен.
За овај подвиг у одбрани Београда Јоксим Гајић је одликован Карађорђевом звездом и Француском легијом части.
Умро је 8. марта 1962. године. Сахрањен је на Новом гробљу испод споменика браниоцима Београда.
Zna li se mozda poreklo generala?