Борачка организација Фоче обиљежила је данас 25 година од формирања фочанских бригада Војске Републике Српске.
Дан фочанске бригаде – полагање вијенаца / Фото: СРНА
На свечаној академији у Градском позоришту истакнуто је да су 8. априла Срби у Фочи били приморани да се оружано супротставе покушају наоружаних муслиманских група да овладају градом.
Један од ратних команданата Миленко Племић нагласио је да је рат у Фочи почео нападом “зелених беретки” на брдо Ћеловину изнад Фоче.
– Догађаји из два свјетска рата опаметили су Србе и овога пута нису били неспремни као некада народ Козаре, Пребиловаца или Корита. Напад “зелених беретки” лако је одбијен, а истога дана увече муслимани су запалили неколико српских кућа у Доњем Пољу – навео је Племић.
Он каже да је тада брзо успостављен српски кризни штаб који је организовао војне јединице и обезбиједио долазак Српске гарде чија је помоћ била пресудна у ослобађању града.
– Град је ослобођен за само девет дана, односно 17. априла, када су наше јединице протјерале бојовнике из њиховог главног упоришта, Доњег Поља, према Горажду – рекао је Племић.
Он је подсјетио на ратни пут српских јединица из Фоче, које су морале да обезбјеђују дугу линију фронта јер је општина Фоча територијално била једна од највећих у БиХ, па су се непријатељске јединице често убацивале у дубину територије, чинећи злочине над цивилним становништвом, а најтеже су прошле мјесне заједнице Јошаница и Јабука.
Племић је говорио и о побједи фочанских бораца на Прељући, Стоцу, Кацељу, Зебиној шуми у општини Фоча, те ван општине – на Рогоју, Трнову, Игману, и бројним котама на Трескавици.
– Све су то крвава бојишта која су имала своје јунаке, од којих многи нису живи. Можемо рећи да је Фочанска бригада урадила много – ослободила Фочу и узидала је у темеље Републике Српске, издржала жестоке офанзиве, одбранила становништво и територију све до потписа мира, притицала у помоћ браћи кад год је затребало, од Чајнича, Трнова, Невесиња, Олова, па до Грахова и на крају издржала агресорско НАТО бомбардовање – додао је Племић.
На академији су уручена признања истакнутим борцима и постхумна признања члановима породица погинулих бораца.
Вујана Живановић примила је постхумно признање за свог сина Славомира Живановића Жутог, једног од највећих српских јунака из протеклог рата.
– Са ратишта из Хрватске ми се вратио са 17 рана, добио је и одликовање од Ратка Младића. Живио је у Београду, није ни морао долазити у Фочу, али кад сам му рекла да не долази, он је рекао да и 20 глава има, сваку би за Фочу дао – присјетила се Вујана.
У оквиру обиљежавања Дана фочанских бригада и 25 година од почетка рата у Фочи, у Музеју Старе Херцеговине отворена је изложба “Фоча у Одбрамбено-отаџбинском рату”, која из српске перспективе сагледава ратне страхоте од 1992. до 1995. године. Претходно је на централном споменику служен помен погинулим и преминулим борцима фочанских бригада, те положено цвијеће и прислужене свијеће.
Према подацима једног од ратних команданата Новака Паприце, који је учествовао у изради монографије погинулих бораца, у рату је у борби погинуло 319 фочанских војника.
СРНА
